From Wikipedia, the free encyclopedia
Армијска група или група армија представља велику стратегијску групацију (формацију) сачињену од неколико армија копнене војске. Најчешће је одговорна за одређено географско подручје. Армијска група је највећа формација копнене војске којом командује један заповедник, обично генерал или маршал односно фелдмаршал. Бројчана снага армијске групе креће се између 400.000 и 1.500.000 људи. У совјетској Црвеној армији еквивалент армијској групи познат је под називом фронт, а у Империјалној јапанској армији (ИЈА) под називом Главна армија. Армијске групе могу били и вишенационалне формације. На пример, током Другог светског рата, америчка Јужна група армија (такође позната и као америчка 6. група армија) обухватала је америчку 7. армију и француску 1. армију; 21. група армија у свом саставу имала је британску 2. армију, канадску 1. армију и америчку 9. армију и сл.
Кинеска „армијска група“ је најчешће по бројкама одговарала армији копнене војске других држава. Дана 16. маја 1940. године, Занг Зизонг, командант 33. армијске групе убијен је у борби у провинцији Хубеј. Зизанг је био највиши кинески официр који је погинуо у борби током рата.
Армија немачког Вермахта током Другог светског рата била је организована у групе армија ( ) (Види Немачке групе армија у Другом светском рату) и армијске групе ( ). Неке од ових група армија биле су по своме саставу вишенационалне, састављене од армија неколико земаља сила Осовине. На пример, Групу армија Африка чиниле су немачке и италијанске трупе.
У немачком Вермахту постојала је разлика између групе армија и армијске групе, што може довести до забуне.
Током Другог светског рата Јапанска царска војска имала је у свом саставу шест главних армија (плус Шангајску експедициону армију која 1930их године фигурирала у више наврата у кратком временском периоду на ратишту у Кини), и то:
Априла 1945. године јапанска Главна команда одбране (Главна одбрамбена команда или Генералштаб отаџбинске одбране) подељена је у три главне армије:
До августа 1945. године ове војне групације бројале су два милона људи сврстаних у 55 дивизија и низ других мањих самосталних јединица. Након капитулације Јапана, Империјална јапанска армија је распуштена, осим 1. главне армије, која је остала да постоји све до новембра 1945. године као 1. штаб за демобилизацију.
Совјетска армија била је организована у фронтове који су најчешће по својој снази били величине армијске групе (Види Совјетски фронтови у Другом светском рату). Неки од совјетских фронтова имали су у свом саставу поред совјетских и јединице других националности, па је тако пољска 1. армија била саставни део 1. белоруског фронта и томе слично.
Године 1943, претходно неформална англо-америчка сарадња на европском ратишту ојачана је успостављањем заједничког штаба у Лондону чији је основни задатак био да разради план за искрцавање Савезника у западној Европи. Назив овог штаба „COSSAC“ настао је од иницијала званичног назива (Chief of Staff to the Supreme Allied Commander или у преводу начелник Штаба савезничког врховног команданта). Овај штаб је већ почетком 1944. године променио назив у Врховну команду савезничких експедиционих снага (Supreme Headquarters Allied Expeditionary Forces (SHAEF)).
Током операција након савезничког искрцавања у Нормандији јуна 1944. године ова команда имала је под собом три савезничке групе армија. Поред 21. и 12. групе армија септембра 1944. године придружила им се и 6. група армија која је извршила искрцавање у јужној Француској. Као део припремног инвазионог плана на папиру је постојала и 1. америчка група армија, али она никада није оформљена у стварности.
Команда савезничких снага на Медитеранском бојишту (Allied Forces Headquarters (AFHQ)) такође је имала у свом саставу једну армијску групу, и то 15. групу армија, вишенационалну формацију која се борила у Италији.
Команда југоисточне Азије (South East Asia Command (SEAC)) у свом саставу је имала британску 11. групу армија која је касније реорганизована у Савезничке снаге Југоисточне Азије (Allied Land Forces South East Asia (ALFSEA)). Као и остале савезничке армијске групе и ова је координирала операције савезничких јединица више држава.
Током Хладног рата копнене снаге НАТО пакта на територији препознатљивој као Централни регион (већи део тадашње Савезне Републике Немачке) је у случају отвореног сукоба требало да дејствује као две армијске групе под командом Савезничких снага у Централној Европи. Ове две армијске групе, заједно са ваздухопловним снагама биле су одговорне за одбрану Немачке у случају инвазије њене територије од стране снага Варшавског пакта. Савезничке снаге у Централној Европи чиниле су Северна група армија („NORTHAG“) и Централна група армија („CENTAG“). По свом формацијском саставу оне су биле само армије, с обзиром да су их чинила по четири корпуса.
Новембра 1991. године председници држава и влада земаља НАТО пакта су усвојили „Нови стратешки концепт“ на НАТО самиту у Риму. Оријентација усвојеног концепта, између осталог, водила је ка коренитим променама како у војним снагама тако и у командним структурама. Структурне промене започете су јуна 1993. године укидањем штабова Централне групе армије у Хајделбергу и Северне групе армија у Менхенгладбаху и њиховом заменом новоформираним Штабом савезничких копнених снага у Централној Европи („LANDCENT“), који је постао оперативан 1. јула 1993. године са седиштем у Хајделбергу.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.