Динар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Динар је главна валутна јединица у неколико земаља, а кроз историју је кориштена у још пар.
Историјски претходник савременог динара је златни динар, главни ковани новац средњовјековних исламских царстава, које је први пут користио 77. хиџретске године (696/697. године н. е.) калиф Абд ел Малик ибн Марван. Ријеч „динар” поријекло води од сребреног „денаријуса” кованог новца античког Рима, који је први пут искован 211. године прије н. е.
Ријеч динар је настала транскрипцијом арапске ријечи دينار (dīnār), која је преко сиријачког dīnarā, грчког δηνάριον (dēnárion), изведена из латинске ријечи dēnārius.[1][2]
Кушанско царство увело је златни новчић познат као dīnāra у Индији у 1. вијеку н. е.; Гупта царство и његови насљедници до 6. вијека прихватили су новчић.[3][4] Савремени златни динар је пројектовани златни новац, који још увијек није званична валута ниједне државе.