Династија Сја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Династија Сја (кинески: wiktionary: 夏朝 од 2070. п. н. е.–1600. п. н. е., у Кини је прва династија описана у Записима Великог Историчара и неслужбеним Бамбуским аналима, који бележе имена седамнаест краљева у четрнаест генерација које су трајале између 431 и 471 година. Династији су претходили легендарних Три суверена и пет царева, а следила је Династија Шанг.[1]
Према традиционалној хронологији, заснованој на прорачунима Љу Сина, Сја су владали између 2205. и 1766. пре нове ере. Према хронологији заснованој на „тренутном тексту“ Бамбусни анали, они су владали између 1989. и 1558. пре нове ере. Упоређујући исти текст са датумима конјункција пет планета, Дејвид Панкенијер, уз подршку Дејвида Нивисона, предложио је датуме 1953. и 1555. пне.[2][3][4] Пројекат Сја-Шанг-Џоу хронологије, који је наручила кинеска влада 1996. године, закључио је да су Сја постојали између 2070. и 1600. године пре нове ере.