Дијалект
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дијалект или дијалекат (грч. — дијалектос) јесте језички варијетет који користе људи одређене географске области.[1][2][3] Број говорника, и величина области, може се знатно разликовати. Дијалект већег пространства може да се састоји из посебних говора, односно субдијалеката (или поддијалеката) који обухватају мање језичке области. На другој страни, дијалекти који имају сродне особине могу се груписати у посебна наречја, односно супрадијалекате (или наддијалекате).
Дијалект је потпун систем за говорну комуникацију (али не неопходно и писану) са својим речником и/или граматиком. Концептуално, дијалекти могу бити: социолекти, варијетета језика којим говори одређена социјална класа, стандардни језици, коју су стандардизовани ради употребе у јавности (нпр. писани стандард), жаргони, који се разликују у речнику, и сленг. Варијетети језика као што су дијалекти, идиолекти и социолекти могу се разликовати не само по речнику и граматици, већ и по фонологији (укључујући просодију). Ако су разлике само у фонологији, за овакве дијалекте користи се термин да су акцентски варијетет, уместо варијетет или дијалект.
Дијалект се може односити на било који од два изразито различита типа лингвистичких феномена:
- Једна употреба се односи на разноврсност језика која је карактеристика одређене групе говорника тог језика.[4] Према овој дефиницији, дијалекти или варијетети одређеног језика су уско повезани и, упркос својим разликама, најчешће су међусобно разумљиви, посебно ако су блиски један другом на дијалекатском континууму. Термин се најчешће примењује на регионалне говорне обрасце, али дијалект може бити дефинисан и другим факторима, као што су друштвена класа или етничка припадност.[5] Дијалект који је повезан са одређеном друштвеном класом може се назвати социолектом, дијалект који је повезан са одређеном етничком групом може се назвати етнолектом, а географски/регионални дијалекат се може назвати региолектом[6] (алтернативни термини укључују 'регионалект',[7] 'геолект',[8] и 'тополект'[9]). Према овој дефиницији, сваки варијетет датог језика може се класификовати као „дијалекат“, укључујући све стандардизоване варијанте. У овом случају, разлика између „стандардног језика“ (тј. „стандардног“ дијалекта одређеног језика) и „нестандардних“ (народних) дијалеката истог језика је често произвољна и заснована на друштвеним, политичким, културним или историјским разматрањима или распрострањености и истакнутости.[10][11][12] На сличан начин, дефиниције појмова „језик“ и „дијалект“ се могу преклапати и често су предмет дебате, при чему је диференцијација између ове две класификације често заснована на произвољним или социополитичким мотивима.[13] Међутим, термин „дијалект“ је понекад ограничен на „нестандардну разноликост“, посебно у неспецијалистичким окружењима и неенглеским лингвистичким традицијама.[14][15][16][17]
- Друга употреба термина „дијалект“, специфична за колоквијалне средине у неколико земаља као што су Италија[18] (види дијалето[19]), Француска (види патва), већи део источне централне Европе,[20] и Филипини,[21][22] носи пежоративни призвук и подвлачи политички и друштвено подређен статус ненационалног језика јединственом службеном језику земље. У овом случају, ови „дијалекти“ нису стварни дијалекти у истом смислу као у првој употреби, јер не потичу из политички доминантног језика и стога нису један од његових варијетета, већ су еволуирали на посебан и паралелан начин, и стога могу боље одговарати критеријумима различитих странака за посебан језик. Ови „дијалекти“ могу бити историјски сродни и делити генетске корене у истој потпородици као доминантни национални језик и могу чак, у различитом степену, делити неку заједничку разумљивост са овим потоњим. Међутим, у том смислу, за разлику од прве употребе, ови „дијалекти“ се могу боље дефинисати као одвојени језици од стандардног или националног језика, а стандардни или национални језик се сам по себи не би сматрао „дијалектом“, јер је доминантан језик у одређеној држави, било да се ради о језичком престижу, друштвеном или политичком (нпр. службеном) статусу, превласти или распрострањености, или свему наведеном. Термин „дијалект“ који се користи на овај начин имплицира политичку конотацију, која се углавном користи за језике ниског престижа (без обзира на њихов стварни степен удаљености од националног језика), језике којима недостаје институционална подршка или оне за које се сматра да су „неприкладни за писање”.[23] Ознака „дијалект“ се такође популарно користи за означавање неписаних или некодификованих језика земаља у развоју или изолованих подручја,[24][25] где би лингвисти преферирали термин „народни језик“.[26]