Филипини
држава у Југоисточној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Филипини (таг. , енгл. ), званично Република Филипини (таг. , енгл. ), острвска је држава у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг са 7.641[2] острва који чине три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.
Република Филипини | |
---|---|
Крилатица: (За Бога, за народ, за природу и за државу) | |
Химна: Изабрана земља | |
Главни град | Манила |
Службени језик | филипински и енглески |
Владавина | |
Облик државе | република |
— Председник | Бонгбонг Маркос |
— Потпредседник | Сара Дутерте |
— Председник Сената | Мигз Зубири |
— Председавајући Представничког дома | Мартин Ромуалдез |
— Председник Врховног суда | Александер Гесмундо |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 298.170 km2 (72.) |
— вода (%) | 0,6 |
Становништво | |
— 2015.[1] | 102.098.100 (12.) |
— 2010. | 92.337.852 |
— густина | 342,42 ст./km2 |
Економија | |
Валута | филипински пезо |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +8 (PST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +63 |
Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам се налази са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. С обзиром да се налази у Ватреном појасу Пацифика и близине екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима али обилују великим природним богатствима што их сврстава међу земље са најразноврснијом флором и фауном. Са површином од око 300.000 km², Филипини су 64. земља по величини у свету.
Филипини имају 100 милиона становника,[3] што их сврстава на седмо у Азији и на дванаесто место у свету. Филипинска дијаспора је једна од најбројнијих а процењује се да око 12 милиона Филипинаца живи ван матице. На филипинском архипелагу живе бројне етничке групе. Први становници су били Негрити који су се настанили још у преисторијско доба. Након њих, у таласима су пристизали аустронезијски народи. Током векова овде су се настанили припадници разних нација чему је допринела и трговина са Кинезима, Малајцима, Индусима и исламским државама.
Долазак Фернанда Магелана 1521. означио је почетак шпанске колонизације. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос назвао је архипелаг Las Islas Filipinas у част шпанског краља Филипа II од Шпаније. Доласком Мигела Лопеза де Легазпија 1565. из Мексико Ситија основана је прва стална шпанска насеобина на филипинском архипелагу. Филипини су више од триста година били део Шпанске империје. Током овог раздобља католичка религија постала је преовлађујућа, а Манила је служила као главно чвориште за шпанску трговачку флоту у Азији.
Крајем 19. и почетком 20. века на Филипинима су се одиграле Филипинска револуција и Филипинско-амерички рат. САД су, изузев за време јапанске окупације, имале власт над архипелагом све до 1946. године. Након Другог светског рата Филипинима је призната независност. Од тада ова земља има прилично бурна политичка искуства. Филипини су учествовали у оснивању Уједињених нација, Светске трговинске организације, АСЕАН-а, и Самита Источне Азије.