Драгочај

Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.275 лица.^[1]

Драгочај
Православна црква у Драгочају
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Бања Лука
Становништво
— 2013.	2.275
Географске карактеристике
Координате	44° 51′ 17″ С; 17° 09′ 16″ И
Временска зона	(), љети ()
Драгочај Драгочај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	78215
Позивни број	051

Географски положај

Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.

Историја

У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.^[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивали у врата и прозоре кућа.^[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.^[2]

Образовање

Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.^[3]

Становништво

Састав становништва – насеље Драгочај
	1991.[4]	1981.[5]	1971.[6]
Укупно	2 578 (100,0%)	2 553 (100,0%)	2 728 (100,0%)
Хрвати	1 890 (73,31%)	1 845 (72,27%)	2 117 (77,60%)
Срби	478 (18,54%)	454 (17,78%)	598 (21,92%)
Југословени	141 (5,469%)	138 (5,405%)	–
Остали	48 (1,862%)	115 (4,505%)	9 (0,330%)
Бошњаци	21 (0,815%)1	1 (0,039%)1	–
Црногорци	–	–	4 (0,147%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Демографија
Година	Становника
1948.	3.021
1953.	2.971
1961.	2.836
1971.	2.728
1981.	2.553
1991.	2.569
2013.	2.275

Галерија

• 
  Мјесна заједница Драгочај до 2010. године

Референце

1. „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
2. Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јевтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево. 1995. стр. 150.
3. „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2012.
4. „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 11. 2015.
5. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
6. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.

Литература

• Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995)

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()