Држављанство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Под држављанством се уобичајено подразумева однос јавно-правног карактера између физичког лица и државе. На основу држављанства лице стиче статус држављанина земље који му чини правно доступним одређена грађанска, политичка, економска, социјална и друга права, али га и ставља у ситуацију да му се могу наметнути одређене обавезе и дужности (као што је обавезни војни рок или обавезно гласање).
Постоје три система стицања држављанства која се могу и комбиновати:
- стицање држављанства на основу порекла (лат. ) према коме дете стиче држављанство својих родитеља без обзира на место рођења и место у коме живе родитељи,
- стицање држављанства према месту рођења (лат. ), према коме дете стиче држављанство државе у којој се родило и
- стицање држављанства према месту пребивалишта (лат. ), према коме лице стиче држављанство државе на чијој територији живи.
Неке земље дозвољавају својим грађанима вишеструко држављанство, док друге инсистирају на искључивој обавезаности. За особу која нема држављанство ниједне државе каже се да је без држављанства, док особа која живи на државним границама чији територијални статус није сигуран је граничник.[1]
Националност се често користи као синоним за држављанство у енглеском језику[2] нарочито у међународном праву – иако је појам понекад кориштен и у смислу означавања припадности особе нацији (или великој етничкој групи).[3] У неким земљама, на пример Сједињене Америчке Државе или Уједињеног Краљевства, националност и држављанство имају различита значења (за више информација, погледајте националност насупрот држављанства.)