Ева
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ева (хебр. , дословно животворна, која даје живот) је у аврамским религијама прамајка свих људи, прва жена, Адамова жена, настала од његовог ребра, мајка Каинова, Авељова и Ситова. Према причи о пореклу[1] абрахамских религија, она је била прва жена, али неке дебате унутар јудаизма такође су дале тај положај Лилит. Ева је позната и као Адамова жена.
Библијска прича о Адаму и Еви, о паду човјека и њиховом изгнанству из раја дала је велику литературу апокрифног карактера.[2] По Зохару, Ева је била друга Адамова жена, а прва је била Лилит. У кабали се приказује усклађеност Еве са сефирском Бином.[3]
Зато што си послушала змију, зато ће од сада воља твоја бити под влашћу твога мужа.
Према другом поглављу Постања, Еву је створио Бог (Јахве) тако што ју је узео са ребра[4] Адамовог, да буде Адамова пратиља. Адам је задужен да чува и одржава башту пре њеног стварања; она није присутна када Бог заповеда Адаму да не једе забрањени плод – иако је јасно да је била свесна заповести.[5] Она одлучује да поједе забрањено воће са дрвета познања добра и зла након што чује змијин аргумент да је то неће убити, већ јој донети корист. Она дели плод са Адамом, и пре него што су могли да једу са Дрвета живота, протерани су из Рајског врта. Хришћанске цркве се разликују по томе како виде Адамову и Евину непослушност Богу (која се често назива падом човека), као и последице које су та дела имала на остатак човечанства. Хришћанска и јеврејска учења понекад држе Адама (првог човека) и Еву на различитим нивоима одговорности за „пад“.
Уз Адама, католичка црква по древној традицији признаје Еву за светицу, а традиционални литургијски празник Светих Адама и Еве слави се 24. децембра[6][7] од средњег века у многим европским народима, укључујући Естонију, Немачку, Мађарску, Литванију и скандинавске нације.