Електронска пошта
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електронска пошта (у устаљеном говору имејл или мејл[2], енгл. или , скраћено е-пошта) мрежни је сервис који омогућава слање и примање порука разноврсног садржаја користећи електронске уређаје. Једна од варијанти писања електронске поште у српском језику је и и-мејл,[3] мада на визиткартама, позивницама и сл. није погрешно написати енглеску варијанту .[4] Име представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.
Овај сервис, који је осмислио Реј Томлинсон, првобитно је ушао у ограничену употребу током 1960-их, и до средине 1970-их је попримио форму која се данас препознаје као имејл. Електронска пошта функционише преко рачунарских мрежа, што је данас пре свега интернет. Неки рани системи е-поште захтевали су да пошиљалац и прималац да буду истовремено на мрежи, попут данашњег сервиса за размену тренутних порука (енгл. ). Садашњи системи е-поште засновани су на моделу сачувај и проследи. Сервери е-поште прихватају, прослеђују, испоручују и чувају поруке. Ни корисници, нити њихови рачунари не морају да буду истовремено на мрежи; они се морају повезати само на кратко, типично на мејл сервер или вебмејл интерфејс, за колико је потребно за слање или примање порука.
Програми за рад са електронском поштом се заснивају на уређивачу текста за састављање порука, чијом применом се порука припрема за слање, механизма за слање и примање порука и читача примљених порука. Уз поруке се могу слати и датотеке. Порука се шаље примаоцу на темељу његове адресе електронске поште. Порука се може послати једном или више прималаца одједном. Послате поруке се чувају у електронском поштанском сандучету примаоца, које се налази на његовом серверу све док их не захтева за пријем на локални рачунар. Готово сви провајдери интернет услуга у својој понуди имају и сервис за електронску пошту.
Оригинално дизајнирана као комуникациони медијум који је подржавао само текст, систем интернет имејла је проширен помоћу
вишенаменских проширења за електронску пошту чиме је омогућен пренос текста написаног другим сетовима знакова и дата је подршка употреби мултимедијалног садржаја. Интернационална електронска пошта, са интернационализованим имејл адресама користећи УТФ-8 је била стандардизована, али према подацима из 2017. године још увек није била широко прихваћена.[5][6]
Историја модерног интернетског имејла досеже до ране АРПАНЕТ мреже, са стандардима за кодирање електронских порука објављеним још 1973. године (РФЦ 561). Порука е-поште послата раних седамдесетих година изгледа веома слично основној електронској пошти која се шаље данас. Е-мејл је имао важну улогу у креирању Интернета,[7] а конверзија са АРПАНЕТ мреже на Интернет у раним осамдесетим годинама произвела је језгро садашњих услуга.