Есперанто (језик)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Есперанто (есп. )[2][3] је плански креиран језик предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио Лудвиг Лазар Заменхоф 1887. године.[4][5]
Есперанто | |
---|---|
Esperanto | |
Креирао | Лудвиг Лазар Заменхоф |
Подешавање и употреба | интернационалан помоћни језик |
Говорници | непознато (матерњи: 200 до 2000 (1996)[1] Секундарни језик: око 100.000 до 2 милиона цитирано 1887.) |
Сврха | плански језици
|
Порекло | Вокабулар је преузет из романских и германских језика; Фонологија преузета из словенских језика |
Званични статус | |
Регулише | Академија за есперанто |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | eo |
ISO 639-2 | epo |
ISO 639-3 | epo |
Мапа показује државе у којима постоји Есперанто удружење и број чланова 1 - 49
50 - 99
100 - 499
500 - 1600 |
Назив „есперанто“ потиче од псеудонима под којим је „Прва књига есперанта“ објављена:Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи.
Данас је есперанто у употреби у разним сферама живота, укључујући путовања, дописивање, културну размену, књижевности оригиналној и преведеној и литератури (уопште) и у неким школама се учи факултативно.
Први уџбеник есперанта објавио је 1887. године у Варшави пољски лекар Лазар Лудвиг Заменхоф (1859—1917) под псеудонимом "Др. Есперанто" (лекар који се нада), што је касније постало и име самог језика.[6][7] Циљ Есперанта није замењивање постојећих језике, већ њихова допуна.
Говорна заједница есперанта постоји већ више од стотину година, а чине је бројни говорници и симпатизери окупљени у хиљадама клубова, група, удружења, струковних и националних савеза на свим континентима.[8][9][10]