Плански језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Плански језик је језик, који је саставио (сачинио) човек или људи ради практичне потребе,[1] а не као експеримент или фикцију — вештачки језици. Многи тзв. национални (писани) језици су до извесне мере плански тако што је њихова (углавном писана) употреба (плански) нормирана (углавном у односу на лексику, граматику и ортографију). Термин „плански језик” најчешће се користи (или углавном) само онда када креирањем дође до стварања потпуно новог језика. Ако је такав плански језички корпус сачињен од материјала узетог од природних језика, пре или после престаћемо да га сматрамо дијалектом већ ће то бити нови (плански) језик.
ISO 639 има код за бројне планске језике: Они ће се појавити у правим заградама у листи испод: Постоје многи типови планских језика: квазиесперантски, квазиволапички, компромисни плански језици, регионални плански језици итд.
Конструисани језик се такође може назвати вештачким, планираним или измишљеним језиком,[2] или (у неким случајевима) фикционим језиком. Планирани језици (или пројектовани језици) су језици који су наменски дизајнирани; они су резултат намерне, контролисане интервенције и стога су облик језичког планирања.[3]
Израз планирани језик се понекад користи да означи међународне помоћне језике и друге језике дизајниране за стварну употребу у људској комуникацији. Неки то преферирају у односу на придев вештачки, јер се овај израз може схватити у пејоративном смислу. Изван есперанто[lower-alpha 1] културе, термин језичко планирање означава препоруке дате природном језику ради његове стандардизације; у том погледу, чак и „природни језик” може бити вештачки у неким аспектима, што значи да су неке од његових речи створене свесном одлуком. Прескриптивне граматике, које датирају из античких времена за класичне језике као што су латински и санскрит, су кодификације природних језика засноване на правилима, те су такве кодификације средина између наивне природне селекције и развоја језика и његове експлицитне конструкције. Термин глосопеја се такође користи да означава конструкцију језика, посебно конструкцију уметничких језика.[4]
Говорници конланга су ретки. На пример, мађарски попис становништва из 2011. је открио 8.397 говорника есперанта,[5] а попис из 2001. године је регистровао 10 говорника романида, по два интерлингве и идо и по једног говорника идиом неутрала и мундолинка.[6] Руски попис становништва из 2010. показао је да у Русији има око 992 говорника есперанта (на 120 месту) и девет есперантидо идоа.[7]