Животна форма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Животна форма представља скуп морфолошких, анатомских и физиолошких особина којима је врста прилагођена свом станишту[1]. Овакав скуп особина је адаптиван и настао је као одговор на утицаје различитих еколошких фактора. Животне форме је могуће издвојити (описати) на основу морфологије организама, дејства једног или више еколошких фактора, улоге у екосистему, позиције у мрежи исхране, особина животне историје и сл. Тако једна врста може бити окарактерисана са више животних форми. На пример, веверица је истовремено:
- лигниколни/арбореални организам (становник круне дрвета) — животна форма издвојена у односу на станиште врсте;
- хербивор (биљојед) — животна форма на основу типа исхране, као и
- хибернатор (пада у зимски сан, хибернацију) — што је животна форма издвојена на основу једне од карактеристика животне историје.
Животне форме нису увек у вези са филогенетским положајем врсте[1]. Појава исте животне форме у несродним врстама се назива еколошка конвергенција. Такође, сродне врсте могу се карактерисати врло различитим животним формама — велике панде су биљоједи иако су остали медведи месоједе животиње. Присуство различитих животних форми у једној систематској или филогенетској групи најчешће се може објаснити адаптивном радијацијом.