Звук у води
From Wikipedia, the free encyclopedia
Звук у води, звук под водом, по свом понашању разликује се од његовог понашања при простирању кроз ваздух и слично је појавама које се јављају код светлости у води, у океану, реци, језеру или резервоару (базену). Звук као и светлост је таласно кретање, само што светлост представља простирање електромагнетских таласа који могу да се шире и кроз вакуум, док се звучни таласи преносе посредством молекула средине кроз коју се звук шири.[1]
Проучавањем начина и граница простирања звука у води и његову интеракцију са механичких таласима коју чини звук са водом, бави се подводна акустика (хидроакустика). Типичне фреквенције звука које се одређују у подводној акустици су између 10 Hz и 1 МHz. Простирање звука у океану, на фреквенцијама нижим од 10 Hz обично није могућа без продора звука дубоко до морског дна, док се фреквенције изнад 1 МHz ретко може одредити, јер се ове фреквенције у води веома брзо апсорбују.[2]