Златна хорда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Златна хорда (монг. []; тат. ;[1] рус. []) је била монголско-туркијска држава успостављена на територијама данашње Русије, Украјине и Казахстана након распада Монголске империје четрдесетих година 13. века.[2][3] Монголи су у Русији звани Татарима. Руски кнежеви су плаћали данак Монголима и постајали су заменици канова.
Златна хорда Алтын Урда тат. Ulug Ulus монг. | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Престоница | Сарај | ||
Друштво | |||
Службени језик | Татарски | ||
Политика | |||
Облик државе | Монархија | ||
— Кан | Орда Ичен -први
Шеик Ахмед -последњи | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1242. | ||
— Укидање | 1502. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 1310. ~6,000,000 ² | ||
Валута | Дирхам | ||
Земље претходнице и наследнице {{{Име_генитив}}} | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Монголско царство | Кримски канат | ||
Куманија | Ногајска хорда | ||
Поволшка Бугарска |
Након смрти Бату Кана (оснивача Златне Хорде) 1255. године, његова династија је цветала читав век, све до 1359. године, иако су интриге Ногаја подстакле делимичан грађански рат у касним 1290-им. Војна моћ Хорде достигла је врхунац за време владавине Узбег-кана (1312–1341), који је прихватио ислам. Територија Златне Хорде на свом врхунцу простирала се од Сибира и Централне Азије до делова Источне Европе од Урала до Дунава на западу и од Црног мора до Каспијског мора на југу, док се граничила са Кавкаским планинама и територијом монголске династије познате као Илканат.[3]