Индивидуализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Индивидуализам је филозофски правац мишљења, осећања и хтења који истиче да је човек одвојен и другачији од других и да је целовита и недељива личност.[1][2] Индивидуализам подразумева особен систем вредности, теорију људске природе и одређена политичка, економска, социјална и верска уверења и ставове. По индивидуалистима, све вредности морају се сагледавати кроз призму човека, индивидуе, којој се приписује највиши значај. Као теорија људске природе, индивидуализам инсистира на томе да ће интереси нормалне одрасле јединке на најбољи начин бити задовољене ако се јединки дозволи максимална слобода, уз одговорност за одабир циљева и средстава којима ће те циљеве постићи.
Индивидуалисти промовишу остваривање својих циљева и жеља и вреднују независност и самопоуздање[3] и залажу се за то да интереси појединца треба да имају предност над државом или друштвеном групом[3] док се супротстављају спољном мешању у сопствене интересе друштва или институција попут владе.[3] Индивидуализам се често дефинише као контраст тоталитаризма, колективизма и корпоративних друштвених облика.[4][5]
Индивидуализам чини појединца својим фокусом[1] и стога почиње „са основном премисом да је људска јединка од примарног значаја у борби за ослобођење“.[6] Анархизам, егзистенцијализам, либерализам и либертаријанизам су примери покрета који људског појединца узимају као централну јединицу анализе.[6] Индивидуализам укључује „право појединца на слободу и самоостварење“.[7]
Индивидуализам је коришћен као израз који означава „квалитет постојања појединца; индивидуалност”,[3] у смислу „поседовања индивидуалних карактеристика; особености”.[3] Индивидуализам је такође повезан са уметничким и боемским интересима и стиловима живота где постоји тенденција ка самостварању и експериментисању за разлику од традиције или популарних масовних мишљења и понашања,[3][8] као што су хуманистичка филозофска становишта и етика.[9][10]