Индустријска употреба конопље
From Wikipedia, the free encyclopedia
Конопља која служи за индустријску употебу се најчешће назива индустријска конопља. Конопља је варијетет биљне врсте. Она се користи у индустрији ради изграде конопаца, тканине, платна, хартије, одеће, горива, грађевинских материјала, итд.[1][2][3] Уз бамбус, конопља је једна од најбрже растућих биљака[4] на Земљи. Она је такође била једна од првих биљака која је предена у употребљива влакна пре 50.000 година.[5] Одликује се веома ниским нивоом главног опојног састојка, -а (обично испод 0,3%).[6]
Узгој и прерада конопље у сврху производње влакана и различитих живежних намирница представља интегралан део модерних привреда све до XIX века. У том смислу је конопља незамјењиви ресурс у производњи тканина, у поморству, у производњи хране, у грађевинарству, у производњи папира. Радно-интензивни карактер производње конопље као компаративни недостатак у поређењу с прерадом дрвета и памука, почео је да истискује конопљу током XVIII века у појединим деловима Европе, попут Немачке. Конопља је пред крај XIX века поступно, али неминовно губила на својој конкурентности пред нарастајућим индустријама памука и нафте. Тако је с убрзаном индустријализацијом започела стагнација и опадање производње конопље, а производња се одржала у земљама индустријске периферије. До средине XX века највећи европски произвођачи остаће концентрисани у деловима Русије, Украјине, Мађарске и бивше Југославије. Крајем 20. века, шири друштвени интерес за узгој индустријске конопље највише се испољава у земљама Европске уније и она бива повремено укључена у државне подстицаје еколошки одрживој производњи. Напори су усмерени на осигурање квалитетног семења за узгој биљака у којима ниво -а неће прелазити дозвољених 0,3%, на нужно унапређење постојећих спознаја у погледу машинске обраде конопље, на спуштање нивоа загађења до којег долази у процесу намакања конопље у сврху одвајања влакана и, напокон на истраживање могућности примене различитих делова биљке у широком опсегу индустријске производње - од текстила, преко исхране до употребе у грађевинарству и аутомобилској индустрији.
Иако канабис као дрога и индустријска конопља потичу од врсте и садрже психоактивну компоненту тетрахидроканабинол (), они су различити сојеви са јединственим фитохемијским саставом и употребама.[7] Конопља има ниже концентрације -а и може имати веће концентрације канабидиола (), што смањује или елиминише њене психоактивне ефекте.[7] Легалност индустријске конопље увелике варира од земље до земље. Неке владе регулишу концентрацију -а и дозвољавају узгој само конопље са посебно ниским садржајем -а.[8][9]
У 2020. години, препорука Уједињених нација о општем уклањању конопље и канабиса из Прилога прохибиције била је успешна. Али потпуно уклањање производа од конопље који садрже претежно канабидиол и не више од 0,2% THC-а из Прилога је одбијено већином гласова, што значи да ће конопља и њени екстракти остати у одређеној правној нејасноћи према тренутним конвенцијама УН-а.[10]