Царство Инка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Царство Инка је највеће царство у претколумбовској Америци. Настало је у 14. веку. Током 15. века, Инке су се прошириле дуж планине Анда. Административни, политички и војни центар је био Куско. Настао је на висоравнима Перуа око 1200. године. Од 1438. до 1533. године Инке су користиле освајања и мирољубиву асимилацију ширећи своје царство на велике делове западне Јужне Америке. У саставу царства су били делови Еквадора, Перуа, Боливије, Аргентине и Чилеа.
Царство Инка Tawantinsuyu | |||
---|---|---|---|
Положај Царства Инка | |||
Географија | |||
Континент | Америка | ||
Регија | Јужна Америка | ||
Престоница | Куско | ||
Друштво | |||
Службени језик | кечуа | ||
Религија | Религија Инка | ||
Политика | |||
Облик државе | царство | ||
— Цар | |||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век, нови век | ||
— Оснивање | 1438. | ||
— Укидање | 1533. | ||
— Статус | бивша држава |
Атавалпа је био последњи цар Инка. Убио га је 1533. године конкистадор Франсиско Пизаро означавајући тиме почетак шпанске владавине. Током шпанске управе отворен је највећи рудник сребра на свету Потоси у коме су Инке радиле као робови. Под тешким условима, умирали би већ за годину или две рада у руднику.
Привреда је била базирана на колективном власништву земље и добро решеном наводњавању. Постојала су добро решена велика складишта хране, која су омогућавала напредак царства и у доба лоше жетве. Мрежа путева је била веома раширена, што је омогућавало лак транспорт робе и хране. Архитектура, уметност и обрада метала били су високо развијени. Постојала је изузетно напредна медицина са развијеном хирургијом лобање.