Лобања
коштана структура која чини скелет главе код већине кичмењака / From Wikipedia, the free encyclopedia
Лобања или лубања (лат. ) обухвата све оне кости које чине коштани овој у коме је смештен мозак.[1][2] Она је ослонац структурама лица и обезбеђује заштитну шупљину у којој се налази мозак.[3] Лобања се састоји од два дела — черепа (лат. cranium) и доње вилице.[4] Код људи, ова два дела су кости свода лобање (лат. neurocranium) и кости лица (лат. viscerocranium), које укључују доњу вилицу као највећу кост. Лобања чини највећи предњи део скелета и производ је цефализације — у њој се налази мозак и неколико чулних структура као што су очи, уши, нос и уста.[5] Код људи ове чулне структуре су део скелета лица.
Лобања | |
---|---|
Детаљи | |
Систем | Скелетни систем |
Идентификатори | |
MeSH | D012886 |
FMA | 54964 |
Анатомска терминологија |
Улоге лобање укључују заштиту мозга, фиксирање удаљености између очију како би се омогућио стереоскопски вид и фиксирање положаја ушију како би се омогућила локализација правца и удаљености извора звука. Код неких животиња, као што су рогати копитари (сисари са копитима), лобања такође има одбрамбену функцију тако што обезбеђује носач (на чеоној кости) за рогове.
Енглеска реч skull је вероватно изведена од старонордијске речи ,[6] док латинска реч cranium потиче од грчког корена κρανίον (kranion).
Лобања се састоји од низа спојених равних костију и садржи много отвора, јама, наставака и неколико шупљина, односно синуса. У зоологији постоје отвори у лобањи који се називају прозорима.
Коштани део главе код већине кичмењака изграђен је из лобање и костију вилица. Кичмењаци који имају компактну лобању називају се .[7] Кости лобање човека чине чеона кост, темена кост, клинаста кост, слепоочна кост, потиљачна кост, ситаста кост, јабучна кост, доња носна шкољка, носна кост, сузна кост, непчана кост, горња вилица, доња вилица и раласта кост.