Интермодални транспорт
Карго транспорт који користи више врста возила / From Wikipedia, the free encyclopedia
Традиционално “такмичење” између различитих видова саобраћаја има за последицу саобраћајни систем који је сегментиран и неинтегрисан. Сваки од видова саобраћаја настоји да искористи сопствене предности у категоријама трошкова, услуга, поузданости и сигурности, а често у супротности са његовим експлоатационо техничким одликама. Неретко је случај да се транспортни захтеви који одговарају једном виду превоза (нпр. масовни превоз терета железницом) реализују другим видом (друмски превоз). Додатно, учесници различитих видова саобраћаја своју конкуренцију посматрају са сумњом и неповерењем, што резултује недовољном сарадњом видова превоза у току једног транспортног ланца. Недостатак интеграције између различитих видова саобраћаја је наглашен кроз државну политику која често не дозвољава компанијама једног вида да поседују предузећа и у другим видовима саобраћаја (као што је било у САД пре дерегулације), или ставља одређени вид саобраћаја под директну државну монополистичку контролу (у Европи).
Интеграција саобраћаја у јединствени функционалан систем, нова начела поделе рада између саобраћајних средстава и настојања да различита средства развијају међусобну сарадњу у јединственом превозном току од полазне до завршне тачке путовања терета, путника и порука, довели су до крупних промена у ставовима према неким деловима превозног процеса и у техничким средствима неопходним за реализацију ових процеса. Проблем времена и трошкова претовара, по ранијим схватањима, најефикасније се решава избегавањем претовара када год је то могуће: када се не прелази са водног на копнени пут или обратно; када се не прелази са дела пута на коме постоји само пруга на део на коме постоји само друм и обратно; итд.
Новија, системска схватања не посматрају претовар самостално него као саставни део целокупног транспортног ланца, а време и трошкове претовара као саставни део укупног времена и трошкова превоза. Ако се, повећањем броја претоварних операција постигне да се на свакој деоници пута користи превозно средство које је најјефтиније и најефикасније за ту деоницу и тиме скрати укупно време путовања и снизе укупни трошкови превоза, могу се постићи већи ефекти него избегавањем претовара. Наравно, овакав укупан биланс је могу само ако је сам претовар довољно брз и јефтин.
Интегрисани саобраћајни систем подразумева искоришћење предности свих видова транспорта у току транспортног ланца концептом интермодалности, односно интермодалног транспорта.[1]
Дефиниција интермодалног транспорта би била:
Интермодални транспорт је систем који подразумева превоз “од врата до врата” под одговорношћу једног превозника тј. оператора интермодалног транспорта, уз учешће најмање два вида транспорта (у превозу терета без промене товарно манипулативне јединице). С обзиром да је концепт интермодалности већински везан за превоз робе у даљем тексту ће пажња бити посвећена теретном интермодалним транспорту. Дефиниције које су у вези са појмом и дефиицијом интермодалног транспорта су: Комбиновани транспорт је интермодални транспорт код кога се највећи део транспортног пута реализује железничким или водним превозом, а почетнозавршне операције се обављају применом друмских транспортних средстава. Интегрални транспорт је појам који је прихваћен и био у употреби у Југославији неколико деценија. Поред транспорта контејнера, делова возила или комплетних возила једног вида транспорта (друмског, железничког, водног) другим видом транспорта, обухвата и примену палетних система.
Узроци настанка и развоја интермодалног транспорта су:
- боље искоришћење предности видова превоза (коришћење оног вида превоза који је по својим експлоатационо- техничким одликама најпогоднији за конкретан транспортни захтев);
- потреба за повезивањем великог броја просторно распрострањених пошиљаоца и примаоце робе;
- великих трошкова транспорта по јединици појединих видова транспорта (друмски, ваздушни.