Инфинитив
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инфинитив (од лат. — „неограничен, неодређен”) је прост и неличан глаголски облик. Инфинитив може имати функције других врста речи, често као допуна глаголима у личном облику, користи се уз помоћне глаголе за грађење других глаголских облика и времена.
Више информација Глаголски облици, Лични ...
Затвори
У српском језику инфинитив се завршава наставцима -сти,-ти или -ћи (певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи).