Инфраструктура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инфраструктура је израз који се у најширем смислу користи у друштвеним наукама како би се описали помоћни делови неког ширег система који без њих не би могао да нормално функционише.[1][2] Генерална дефиниција инфраструктуре је мрежа ресурса „где је систем као целина намењен да буде неограничено одржаван специфичним стандардом услуге континуираном изменом и променом својих делова“.[3] Израз је ушао у употребу у Француској крајем 19. и почетком 20. века и углавном се користио у војсци како би се описали арсенали, складишта, ремонтни заводи и слични објекти без којих оружане снаге нису могле нормално да обављају своје задатке.
Касније је израз прешао у цивилну употребу и данас се помињу изрази: градска инфраструктура (водовод, електроенергетски систем, канализација, одвоз смећа и сл.), образовна инфраструктура (уџбеници, наставна средства, школске зграде и сл), и производна/економска инфраструктура (путеви, железнице, превозна средства, складишта и сл. преко којих се добављају сировине и роба).[4] Појам инфраструктура се може односити и на информатичку технологију, неформалне и формалне канале комуникације, политичке и социјалне мреже или систем веровања чланова поједине групе.
Нарочито у светлу огромних друштвених трансформација потребних за ублажавање климатских промена и прилагођавање на њих, савремени инфраструктурни разговори се често фокусирају на одрживи развој и зелену инфраструктуру. Признајући њихов значај, међународна заједница је креирала политику фокусирану на одрживу инфраструктуру кроз циљеве одрживог развоја, посебно Циљ одрживог развоја 9 „Индустрија, иновације и инфраструктура“.
Један од начина на који се класификују типови инфраструктуре је посматрање њих као две различите врсте: чврста инфраструктура и мека инфраструктура.[5] Чврста инфраструктура се односи на физичке мреже неопходне за функционисање савремене индустрије.[6] Ово укључује путеве, мостове, железничке пруге, итд. Мека инфраструктура се односи на све институције које одржавају економске, здравствене, социјалне, еколошке и културне стандарде једне земље.[6] Ово укључује образовне програме, званичну статистику, паркове и рекреативне објекте, агенције за спровођење закона и службе хитне помоћи.