Катакомбе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Катакомбе (касно латински), првобитно назив за локалитет са ранохришћанским гробљем крај данашње цркве Св. Себастијана у Риму.
Данас се пре свега мисли на подземно гробље у којима су сахрањивани стари хришћани, често великих димензија, нарочито у ранохришћанско доба (најпознатије су катакомбе у Риму Себастијанове, Домицилине, Присцилине и др.). Исклесане су у мекој стени на светом подручју које окружује Рим.
Хришћани, којима је вера била забрањена, скривали су се у подземљу римских катакомби, где су спојили своје потребе проповедања нове вере и сахрањивања мртвих у гробнице и светилишта. Кад их је цар Нерон почео прогонити, за молитву су се састајали у гробницама – у то време је сваки грађанин на гробљу био сигуран.
Према римском закону, гробна мјеста су била света (), па су Римљани ретко прогонили хришћане у катакомбама.
Средином 3. века, када се у катакомбама више нису осећали сигурним, људи су зазидали постојеће улазе и направили нове, тајне. Подземни ходници су се пружали километрима – чак се каже да би катакомбе биле дуже од целог Апенинског полуострва кад би се ходници пружали праволинијски.
У доба цара Константина завршава прогон хришћана и катакомбе почињу посећивати хиљаде ходочасника. У 5. веку се улази у катакомбе затрпавају како би се заштитиле од Гота који су у то време освојили и опустошили Рим. Након 8. века катакомбе су се престале користити и заборављене су све до њиховог случајна открића 1578; системски се истражују тек од 19. века.