Катар
држава у западној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Катар (арап. ), званично Држава Катар,[lower-alpha 1] суверена је држава у југозападној Азији. Заузима мало полуострво Катар на североисточној обали Арабијског полуострва и граничи се само са Саудијском Арабијом на југу, док је остатком своје територије окружен Персијским заливом. Бахреински залив, улаз у Персијски залив, одваја Катар од оближњег Бахреина. Главни град је Доха, дом преко 80% становништва земље.
Држава Катар | |
---|---|
Главни град и највећи | Доха 25° 18′ N 51° 31′ E |
Службени језик | арапски |
Остали језици у употреби | енглески |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна монархија |
— Емир | Тамим ибн Хамад |
— Председник Владе | Халид ибн Халифа |
Законодавна власт | Саветодавна скупштина |
Историја | |
Оснивање | |
— Дан државности | 18. децембар 1878. |
— Проглашена независност | 1. септембар 1971. |
— Независност од Уједињеног Краљевства | 3. септембар 1971. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 11.581 km2 (158) |
— вода (%) | 0,8 |
Становништво | |
— 2020. | 2.795.484[1] (139) |
— 2010. | 1.699.435[2] |
— густина | 176 ст./km2 (76) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 328,134 млрд. $[3] (62) |
— по становнику | 114.210 $[3] (4) |
ИХР (2022) | 0,875 (40) — веома висок |
Валута | катарски ријал |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +3 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +974 |
Вози се на | десној страни[4] |
3166 |
Катаром као наследном монархијом влада династија Тани откако је Мухамед ибн Тани потписао уговор са Британцима 1868. којим је признат његов посебан статус. Након владавине Османског царства, Катар је постао британски протекторат почетком 20. века до стицања независности 1971. године. Актуелни емир је Тамим ибн Хамад ел Тани, који има скоро сву извршну и законодавну власт према Уставу Катара, уз контролу правосуђа.[5] Он именује председника владе, као и саму владу. Саветодавна скупштина може блокирати законодавство и има ограничену могућност да разреши министре.
Почетком 2017. укупно становништво Катара износило је 2,6 милиона: 313.000 држављана Катара и 2,3 милиона исељеника.[6] Званична религија је ислам.[7] У погледу прихода, има четврти највећи БДП (ПКМ) по глави становника у свету,[8] а шести БНД по глави становника (Атласов метод).[9] Уједињене нације класификују Катар као земљу која има веома висок ИХР, као и трећи по величини у арапском свету.[10] Привреда остварује високи доходак, а има трећу по величини резерву природног гаса и нафте.[11] Највећи је извозник течног природног гаса,[12] као и највећи емитер угљен-диоксида по глави становника.[13]
У 21. веку постао је значајна сила у арапском свету захваљујући свом богатству ресурсима,[14][15] као и своје глобалне медијске групе , док је наводно финансијски подржао неколико побуњеничких група током Арапског пролећа.[16][17][18] Академске и невладине организације сматрају да је стање људских права у Катару углавном лоше, са ограничењима грађанских слобода као што су слобода мирног окупљања, говора и штампе, као и опхођење према хиљадама мигрантских радника уз присилни рад.[19][20] Одржавање Светског првенства у фудбалу 2022. додељено је Катару под контроверзним околностима, што га чини првом исламском земљом у арапском свету која је домаћин овог такмичења.[21] Такође је био домаћин Азијских игара 2006, што ће поновити и 2030. године.[22]