Килиманџаро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Килиманџаро је највиша планина Африке[3]. Вулканског је порекла. Налази се у североисточној Танзанији, на граници са Кенијом, око 350 јужно од Екватора и око 500 севернозападно од града Дар ес Салама. Састављен је од три вулкана Шира,[4] Мавензи[5] и Кибо.[6] Највиши врх Ухуру се налази на 5895 метара надморске висине, на врху средњег вулканског кратера Кибо пречника око 2500 метара и дубине око 180 метара. Са Ухура се пружа драматичан поглед на околне равнице. Први пут је освојен 1889. Насеље Моши на јужном подножју је полазно место за успоне на Килиманџаро. Остали врхови су Мавензи (5355 метара) и Меру (4566 метара). Килиманџаро је са 4600 м од подножја највиша самостојећа узвисина на свету.
Килиманџаро | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Ухуру |
Ндм. висина | 5895[1][2] m |
Координате | 3° 04′ 00″ Ј; 37° 21′ 33″ И |
Географија | |
Државе | Танзанија |
Регије | Килиманџаро |
Геологија | |
Врста планине | стратовулкан |
Национални парк Килиманџаро је основан 1971. године од шумског резервата којег су основали немачки колонизатори још 1910-их. Он покрива површину од 753 изнад висина од 2.700 метара и отворен је за јавност 1977. године. Године 1987. уписан је на UNESCO списак места Светске баштине у Африци, због заштите бројних врста сисара који живе у парку, а од којих су многи угрожене врсте.[5][4]