Ковалентни радијус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ковалентни радијус атома, , понекад се назива и валентни радијус. Ковалентни радијус је средње растојање најудаљенијих електрона од језгра атома који се јављају у појединачним ковалентним везама које граде ти атоми. Може се рећи, да је ковалентни радијус једнак половини средње дужине појединачних хемијских веза које обично гради дати атоми. Атоми међусобно граде везе различите дужине у зависности од конфигурације атома и углова тих веза. Утврђено је да сем малобројних изизетака, дужина веза између два атома A и B (веза A-B) је једнака средњој дужини веза A-A и B-B с тачношћу до (+-0.03 Å. Уколико су познати ковалентни радијуси два атома доста лако се може одредити дужина везе појединих атома. Ова метода не даје резултате уколико постоје вишеструке везе или уколико је сво наелектрисање на једном атому. У случају јонских једињења, боља метода је познавање њихове дужине јонског радиуса. Ковалентни радијус атома су око 25-50% мањи од Ван дер Валсових радијуса истих атома.
У принципу, збир два ковалентна полупречника треба да буде једнак дужини ковалентне везе између два атома, . Штавише, могу се увести различити радијуси за једноструке, двоструке и троструке везе (1, 2 и 3 испод), у чисто оперативном смислу. Ови односи сигурно нису прецизни, јер величина атома није константна, већ зависи од хемијског окружења. За хетероатомске везе, јонски чланови могу бити значајни. Поларне ковалентне везе су често краће него што би се очекивало на основу збира ковалентних радијуса. Табеларне вредности ковалентних полупречника су или просечне или идеализоване вредности, које ипак показују одређену преносивост између различитих ситуација, што их чини корисним.
Дужине веза мере се дифракцијом рендгенских зрака (ређе, неутронском дифракцијом на молекуларним кристалима). Ротациона спектроскопија такође може дати изузетно тачне вредности дужина веза. За хомонуклеарне A–A везе Лајнус Полинг је узео да је ковалентни радијус половина дужине једноструке везе у елементу, нпр. (, у 2) = 74,14 , те је : у пракси је уобичајено да се добије просечна вредност из различитих ковалентних једињења, мада је разлика обично мала. Сандерсон је објавио недавни скуп неполарних ковалентних радијуса за елементе главне групе,[1] али доступност великих колекција дужина веза, које су преносивије, из Кембриџ кристалографске базе података[2][3] је учинила ковалентне полупречнике застарелим у многим ситуацијама.