Когнитивне пристрасности
From Wikipedia, the free encyclopedia
Когнитивне пристрасности се испољавају као систематска одступања исхода мишљења, суђења, закључивања, памћења и одлучивања од нормативних стандарда.[1] Појединци стварају своју „субјективну друштвену стварност” на основу свог опажања примљених информација. Конструкција друштвене стварности појединца, а не објективно примљене информације, може утицати на његово понашање у друштву.[2] Према томе, когнитивне пристрасности могу понекад довести до опажајног изобличења, непрецизне процене, нелогичног тумачења тј. оно што је опште неразумно.[3][4]
Неке когнитивне пристрасности су вероватно прилагодљиве. Штавише, дозвољавање когнитивних пристрасности омогућава брже доношење одлука, што је пожељно када је правовременост значајнија него тачност, као што је приказано у хеуристици.[5] Друге когнитивне пристрасности су „нуспроизвод” ограничености људске способности обраде података, што је резултат недостатка одговарајућих менталних механизама (ограничен разум), или једноставно због ограниченог капацитета за обраду информација.[6]
Током последњих шест деценија истраживања људског расуђивања и доношења одлука у когнитивној науци, социјалној психологији и бихевиоралној економији идентификован је списак когнитивних пристрасности који се непрекидно повећава. Когнитивне пристрасности су, поред бихевиоралне економије, предмет интересовања теорије одлучивања, теорије игара, еволуционе и когнитивне психологије.[7]