Константа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Константа је број или именована бројевна вредност која се у току рачуна не мења и представља супротност променљивој чија вредност се у сваком тренутку може променити. Константа може имати одређену или неодређену вредност.
Генерално у математици, реч константа може да има вишеструка значања. Као придев, односи се на неваријансу (тј. непромењиву у односу на неку другу вредност); као именица има два различита значења:
- Фиксни и добро дефинисани број или други математички објекат који се не мења.[1] Појмови математичка константа или физичка константа понекад се користе за разликовање овог значења.
- Функција чија вредност остаје непромењена (тј. константна функција).[2] Таква константа је обично представљена променљивом која не зависи од главне променљиве у питању. То је случај, на пример, за константу интеграције, која је произвољна константна функција (тј. она која не зависи од променљиве интеграције) додата одређеном антидеривативу да би се добили сви антидеривативи дате функције.
На пример, општа квадратна функција обично се записује као:
где су a, b и c константе (или параметри), а x је променљива—резервирано место за аргумент функције која се проучава. Експлицитнији начин означавања ове функције је
што чини функцијско-аргументни статус x (и продужењем константности a, b и c) јасним. У овом примеру a, b и c су коефицијенти полинома. Будући да се c јавља у члану који не укључује x, она се назива константним чланом полинома и може се сматрати коефицијентом x0. Уопштеније, било који полиномски члан или израз нултог степена је константа.[3]:18