Константин VII Порфирогенит
From Wikipedia, the free encyclopedia
Константин VII Порфирогенит (грчки: Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος, Цариград, 2. септембар 905 — Цариград, 9. новембар 959) био је византијски цар (913—959) и аутократор (од 945. године). Такође се бавио и историографским радом. Као историчар, написао је четири знаменита дјела, заједно са својим сарадницима: Спис о народима, Спис о церемонијама, Спис о темама и Живот Василијев.[1][2]
Кратке чињенице Датум рођења, Место рођења ...
Константин VII Порфирогенит | |
---|---|
Датум рођења | (905-09-02)2. септембар 905. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 9. новембар 959.(959-11-09) (54 год.) |
Место смрти | Цариград, Византијско царство |
Супружник | Јелена Лакапина |
Потомство | Роман II, Теодора |
Родитељи | Лав VI Мудри Зоја Карбонопсина |
Династија | Македонска династија |
Византијски цар | |
Период | 913—959 |
Претходник | Лав VI Мудри |
Наследник | Роман II |
Затвори