Константин Бодин
српски краљ из династије Војислављевића / From Wikipedia, the free encyclopedia
Константин Бодин (Дукља, око 1050 — Скадар, око 1099) био је српски краљ из династије Војислављевића, који је владао од 1081. до 1099. године. Његова држава је обухватала готово све српске земље, укључујући: Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку и Босну. Био је син и наследник краља Михаила I Војислављевића. Као млади принц учествовао је у борбама против Византије. Током великог словенског устанка против Византије, који је избио 1072. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу бугарског цара, под именом Петар III, чиме је постао први Србин који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и Јаквинте, ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада Барија, чиме су оснажене везе са Норманима. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области Рашке и Босне, чиме је објединио готово све српске земље.[1][2]
Константин Бодин | |
---|---|
Пуно име | Константин Бодин |
Датум рођења | око 1050. |
Место рођења | Дукља |
Датум смрти | око 1099. |
Место смрти | Скадар, Дукља |
Гроб | црква Св. Сергеја и Вакха |
Супружник | Јаквинта Баријска |
Потомство | Михаило II Војислављевић, Ђорђе Бодиновић, Архириз и Тома |
Родитељи | Михаило I Војислављевић |
Династија | Војислављевићи |
Цар Бугарске | |
Период | септембар/октобар 1072 — јануар 1073. |
Краљ Дукље | |
Период | 1081—око 1099. |
Претходник | Михаило I Војислављевић |
Наследник | Михаило II Војислављевић |
Од јужнословенских владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу протосеваста, која је настала у доба Алексија I Комнина. Претпоставља се да је Константин Бодин умро 1100. или 1101. године. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године. Сахрањен је у манастиру Светих Срђа и Ваха у близини Скадра.