Корупција
нечасно и подмитљиво коришћење политичког положаја / From Wikipedia, the free encyclopedia
Корупција (са лат. , у преводу – „подмитљивост”, „поткупљивост”, „поквареност”) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи.[1] Када се користи као придев реч „корумпирани”, дословно значи „потпуно сломљено”. Ту реч је први пут користио Аристотел, a касније и Цицерон који је додао термин мито и напуштање добрих навика.
У филозофским, теолошким, или моралним расправама, корупција је духовна или морална нечистоћа или одступање од идеала. У корупцију се убрајају бројне активности, укључујући подмићивање, проневеру и прање новца, исто као и поклањање како би се добиле одређене услуге или пружање услуга или уступака на основу веза и познанстава. Централизована, владина, или „политичка” корупција се јавља када државни званичник или особа запослена у државном сектору ради рâди личне користи.
О корупцији је тешко прибавити доказе, јер се већина случајева обавља без сведока, евентуално са једним посредником, а обе стране су на неки начин на добитку.[2] Стога су се многе корупционашке афере на западу разрешавале судом јавности чак и кад није било довољно чврстих доказа. У политици постоји морална одговорност и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност.
Постмодерна демократија произлази из постулата да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.
Корупција изазива крупне и негативне последице у друштву. Она аутоматски крши универзални принцип једнакости свих грађана пред законом, који је у Србији омогућен Уставом. Она ствара систем у коме су привилеговани материјално ситуиранији, или са добрим везама.