подтип геноцида From Wikipedia, the free encyclopedia
Културни геноцид или културно чишћење је концепт који је, као компоненту геноцида 1944. године дефинисао правник Рафаел Лемкин. Овај термин је био предложен за употребу у Декларацији Уједињених нација о правима урођеничког становништва из 2007. године, насупрот термина етноцид, али се није појавио у завршној верзији документа. Прецизна дефиниција појма културни геноцид не постоји. Неки етнолози, на пример Роберт Жолин користе термин етноцид за културни геноцид,[1] међутим овај приступ је неретко критикован као мешање појмова етницитета и културе.[2]
Још је 1944. Рафаел Лемкин приметио културну компоненту геноцида, која се од тада назива културним геноцидом. Од тада се термин користи и у јавним обраћањима, као фраза протеста против уништења културне баштине.[3] Због раширене употребе, неретко се, погрешно, користи за било какво уништавање баштине, без обзира да ли је циљ таквог уништења геноцидалне природе.
Састављачи Конвенције о геноциду из 1948. разматрали су употребу термина културни геноцид, али су одустали. Правна дефиниција самог геноцида је неспецифична у погледу прецизног начина на који се геноцид чини, већ искључиво наводи да је то деструкција са намером да се уништи раса, верска, етничка или национална група као таква.[4][5]
Члан 7 предлога Декларације Уједињених нација о правима урођеника садржао је термин културни геноцид, без дефиниције појма.[6] Комплетан члан гласио је:
Овај се текст појавио само у предлогу. Декларација је усвојена од стране Генералне скупштине Организације уједињених нација током 62. заседања у Седишту Организације УН у Њујорку 13. септрембра 2007. Текст усвојене декларације у себи садржи решење ”геноцид, или други чин насиља” у Члану 7 (једино место у документу где се геноцид помиње).
У практичној употреби, термин културни геноцид подразумева уништење културних артефаката попут књига, уметнина и грађевина и забране културних активности које се не слажу са принципима агресора. Уништење културних добара у случају рата је ратни злочин, а поступање у ратним ситуацијама регулише Хашка конвенција из 1954. године. Мотиви за овакво деловање могу бити верске природе, део етничког чишћења, да би се уништили докази о постојању одређене културе на неком, или покушаји да се историја обрише и поново напише. Елементи културног геноцида свакако се налазе и у колонијализму, над урођеничким или колонизованим народима.
У подручјима које контролише, самопрокламована Исламска Држава (ИД) врши кампању културног чишћења, уништавајући артефакте[7] и историјске локалитете, из наводних верских разлога, пошто сматра културно наслеђе области које контролише идолопоклоничким и противном Исламског вери. Тако су се у периоду 2014-2015 на мети удара нашла многа историјска места, од којих део под заштитом УНЕСКА као светска баштина. Неки од угрожених или разрушених локалитета су цитадела у граду Алепо,[8] музеј у граду Мосул,[9] и многи други. На мети страдања су и шиитске џамије и друге светиње.
Термин је био коришћен у многим значајним ситуацијама да опише уништење културне баштине:
Нацисти су у Другом светском рату бомбардовали у Београду књижницу на Косанчићевом венцу, уништивши тако огромну грађу везану за културну историју српског народа. Том приликом трајно нестају многе старе рукописне и штампане књиге. У НДХ и савременој Хрватској се вршио и врши политички прогон свега што је везано за српски народ, па је у склопу те политике антисрпског застрашивања, ћирилица потискивана на разне начине, а многе српске православне цркве су срушене у време ратова. Комунисти су срушили и у време мира православну цркву Светих Кирила и Методија на Вису и капелу Светог Петра Цетињског на Ловћену. У Црној Гори су колашински комунисти спалили на ломачи књиге и архивску грађу манастира Мораче, која је ту вековима скупљана, а албанска политика на Косову и Метохији има политичке амбиције да српске манастире на том простору јавности интерпретира као културно благо албанског народа. У Мартовском погрому 2004. су од албанских терориста страдале многе српске цркве и манастири, као и у ранијим периодима, у време разних окупација на том простору.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.