![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/%25D0%25A4%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B8%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25BE_%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B3%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2584%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B0_%25D0%2590%25D0%25B7%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B5%25D1%2598%25D1%259F%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0.svg/langsr-640px-%25D0%25A4%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B8%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25BE_%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B3%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2584%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B0_%25D0%2590%25D0%25B7%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B5%25D1%2598%25D1%259F%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0.svg.png&w=640&q=50)
Курско-араксинска низија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Курско-араксинска низија (азер. ) представља пространу алувијалну раван дуж доњих токова река Аракс и Кура у јужним и централним деловима Азербејџана, а западно од обала Каспијског језера. Дужина је око 250 км а ширина око 150 км, а димензије јој се константно повећавају услед интензивне ерозије издигнутијег тла у ивичним подручјима. Максимална надморска висина не прелази 200 м (у западним деловима) док су централни и источни делови испод нивоа светског мора.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B0.svg/640px-%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B0.svg.png)
Низија је састављена од два физиолошки различита дела. Северни део уз долину Куре је знатно шири и нижи у односу на подрчје уз реку Аракс. Идући ка истоку низија постепено прелази у прикаспијску обалну равницу, док се на крајњем југоистоку наставља на Ленкоранску низију која се простире између језера и Талишких планина. Низијско земљиште се на северу простире све до обронака Великог Кавказа, на западу до Малог Кавказа, а на југу су Талишке планине.
Низија је подељена на 5 мањих целина: Муганска, Миљска, Карабашка, Ширванска и Саљанска степа.
Земљишни покривач је доста сиромашан, а доминирају пепељаста земљишта и ксерофитна полупустињска вегетација. У источним деловима има доста солотуша и мочвара (подземне воде су слане). Дно је прекривено маринским седиментима алувијалног и дилувијалног порекла, а доминирају глине, песак и шљунак. У источним деловима постоје велике залихе нафте. Уз обале река расту ређе шуме иве, тополе и бреста.
Карактерише је топла и сува клима са врућим летима и оскудном количином падавина. Јулски температурни просек креће се између 25—28 °C, док је јануарски просек 1,3—3,6 °C. Просечна количина падавина креће се између 200 и 400 мм. Снежне падавине су реткост.
Земљиште је доста суво и потребно је обилно наводњавање за пољопривредну производњу. Широм низије су бројне плантаже нара, мандарина, трешања, вишања, персимона (или јапанске јабуке) и фејхое (или гуава ананаса; лат. ). Узгаја се још и памук и винова лоза.