From Wikipedia, the free encyclopedia
Лајза Меј Минели (енгл. ; Лос Анђелес, 12. март 1946) је америчка глумица и певачица добитница Оскара и награде Тони. Она је ћерка глумице и певачице Џуди Гарланд и њеног другог мужа, филмског режисера Винсента Минелија. Лајза Минели је из веома познате уметничке породице; са мајчине стране она има забављаче у фамилији уназад шест генерација. Њена славна мајка имала је великог успеха у филмовима и музици, а њени ујаци били су део музичке групе, „“, заједно са њеном мајком. Њен отац који је такође из позоришне фамилије укључујући у то и циркуске извођаче био је запажени филмски редитељ. Лизино прво појављивање на филму десило се када је имала три године у финалној сцени мјузикла „“ из 1949. године, у којем је глумила заједно са њеном мајком и Ваном Џонсоном.
Лајза Меј Минели | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 12. март 1946. | ||||||||
Место рођења | Лос Анђелес, САД | ||||||||
Активни период | 1964. — садашњост | ||||||||
Веза до -а | |||||||||
|
Као већ афирмирана певачица у ноћним клубовима и позоришна глумица, пажњу критике први је пут привукла својим драматским извођењима у филмовима (1969) и (1970). Светску је славу постигла улогом Сали Боулс у филмској верзији бродвејског мјузикла , за коју је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу.
Док су филмски пројекти попут , Питање времена и били мање успешни од њених позоришних улога, Минели је постала једна од најсвестранијих, врло цењених и комерцијално најуспешнијих телевизијских забављачица (започевши с концертним филмом 1972) те позоришних глумица у бродвејским продукцијама мјузикала и . Одржала је такође и међународне турнеје те наступала у представама , и .
Након година хроничних здравствених проблема, укључујући и озбиљну инфекцију вирусним енцефалитисом, вратила се 2002. с новом концертном представом . У годинама 2008. и 2009. наступала је на бродвејској представи , која је освојила награду Тони за најбољи посебни позоришни догађај.[1]
Лајза Минели освојила је укупно три награде Тони, укључујући и посебни Тони.[2] Такође, награђена је и Оскаром, наградом Еми, са два Златна глобуса и признањем Греми легенда за допринос и утицај у музичкој индустрији, заједно с многим другим признањима и наградама. Једна је од ретких уметница награђених Оскаром, Емијем, Гремијем и Тонијем.
Рођена је у Холивуду у Калифорнији у Сједињеним Државама, као кћер режисера Винсента Минелиa и глумице Џуди Гарланд. С мајчине стране има шест генерација предака забављача.[3] Њена је мајка била успешна на филму и у музици, али каријеру је започела глумећи у водвиљу с Минелијевим теткама као . Њен отац је хваљени режисер у MGM-у, из позоришне је породице која је укључивала и циркуске извођаче.
Похађала је школу Фиорело Х. Лагвардија средња школа музике & уметности и извођачких уметности у Њујорку. Њен први филмски наступ одвио се када јој је било три године, при чему је наступила у завршној сцени мјузикла (1949), с Џудy Гарланд и Ваном Џонсоном.
Њени су полусестра и полубрат из брака Џудy Гарланд и Сида Луфта, Лорна и Јо Луфт. Има још једну полусестру, Кристијан Нина Минели, из другог брака њеног оца.[4]
У позоришту је професионално почела да наступа 1963, у узрасту од 17 година, у новој ванбродвејској изведби мјузикла , с позитивним критикама и првом наградом – . Идуће ју је године њена мајка позвала да заједно наступе у Лондон Паладијуму. Премда је са својом мајком била у присном односу, током заједничког наступа у Лондон Паладијуму, Гарланд је препознала њен талент. Минели се присетила, „Била сам на позорници са својом мајком, али изненада, то није била мајка ... била је то Џуди Гарланд.”[3] Кад јој је било 19 година, вратила се на Бродвеј, те је 1965. постала најмлађа добитница награде Тони за главну глумицу у мјузиклу . Тада је први пут сарађивала с дуом Џон Кандер и Фред Еб (који ће касније компоновати скоро све њене најпознатије пјесме).
Музичку је каријеру започела као адолесцент, с професионалним дебијем у својој деветнаестој години у Шорехам Хотелу у Вашингтону. Касније је наступила и у другим клубовима и позорницама у Лас Вегасу, Лос Анђелесу, Чикагу, Мајамију и Њујорку. Успех њених наступа уживо довео је до снимања неколико албума за Капитол Рекордс: (1964), (1965) и (1966). Почетком каријере, снимала је традиционалне поп стандарде и сонгове из разних мјузикла у којима је наступила. Ради тога, Вилијам Рухлман назвао ју је млађом сестром Барбре Стрејсенд.[5]
Од 1968. до 1970-их, снимила је више савременог материјала у складу с класичним поп песмама за албуме (1968), и (оба 1970) за А&М Рекордс, (1973), компилацију софт рок материјала, и (1977) албум диско-стила за . Ипак, за њену су каријеру значајнији успешни концертни наступи на међународним турнејама него комерцијални успех дискографских издања.
Након дужег одсуства из музике, 1989. је у сурадњи с снимила електро-данце албум , који је био међу првих десет на лествицама у Великој Британији и рангиран и у Сједињеним Државама, произвевши четири сингла: , , , и , којима су видеоспотови дали додатни узлет њеном повратку у музику. Касније исте године извела је уживо на церемонији доделе награда Греми, где јој је додељен (прво издање те награде, тада додељене и Ендру Лојду Веберу, Смоки Робинсону и Вилијему Нелсону). С тим признањем, постала је једна од само 12 особа из света шоу бизниса - међу осталима и Whoopi Goldberg, Barbra Streisand i Mel Brooks – које су освојиле Еми, Греми, Тони и Оскара.[6]
Године 1992, заједно с групом Квин, извела је песму на концерту у спомен на Фредија Меркурија.
Године 1996, објавила је нови студијски албум насловљен , колекцију џез стандарда и неколико савремених песама, као обраду у дуету с Доном Самер. Албум јој је донео номинацију за Греми за најбоље традиционално поп вокално извођење. Године 2009, албум њеног бродвејског концерта , номинован је за најбољи поп вокални албум. Године 2010, објавила је , њен први студијски албум након 14 година.[7]
Први је пута на филму наступила као дете, у последњој сцени филма (1949). Прва потписана улога била је у комедији (1967), једином филму у којем је Алберт Фини режисер и главни глумац. Године 1969, у улози ексцентричне тинејџерке Пуки Адамс, наступила је у првом дугометражном филму Алана Џ. Пакуле (1969), наступ који јој је донео прву номинацију за Оскара. Идуће године глумила је још једну ексцентричну улогу у филму , редитеља Ота Преминџера. Године 1972, остварује своју најпознатију улогу, Сали Баулс, у филмској верзији мјузикла Кабаре, за коју је била награђена Оскаром и Златним глобусом.
Након успеха Кабареа, Боб Фоси и Лиза Минели сарађивали су на , посебном телевизијском концерту. Програм је емитован два пута на телевизији и објављен на DVD-ју 2006.
Сарађивала је и са својим оцем, режисером Винсентом Минелијем, у филму (1976), глумећи главну улогу заједно с Ингрид Бергман. Након опсежних студијских интервенција у филм, на које Винсент Минели није имао утицаја, није постигао комерцијални ни критички успех.
Наступ заједно с Робертом Де Ниром у музичкој драми (1977) донео јој је њену најпознатију песму (). То је постала и једна од најпознатијих песама Франка Синатре, који је две године касније објавио успешну обраду (за свој албум ), те су је понекад заједно уживо певали на позорницама.
Након главне улоге заједно с Дадлијом Муром у великом хиту (1981), ређе је наступала на филму. Једна од улога из тог доба била је у музичкој драми-комедији (1991.).
Током 1950-их гостовала је као дете у емисији Арта Линклетера, те је 1959. певала и плесала с Џином Келијем у његовој првој посебној ТВ емисији. Гостовала је у једној епизоди ТВ серије Бен Кејси, те је била честа гошћа у разговорним емисијама водитеља Џека Пара, Мерва Грифина, Мајка Дагласа, Џоа Франклина, Дајна Шора и Џонија Карсона. Током 1960-их више је пута гостовала у тв емисији као и у другим забавним емисијама укључујући , и . Године 1964, наступила је у својој првој драмској телевизијској улози у епизоди , краткотрајне ЦБС серије .
У новије време, наступила је ТВ серијама Прикраћени, Ред и закон: Злочиначке намере[8] и . У Великој Британији гостовала је у емисијама Руби Вакс, Грахама Нортона и Џонатана Роса, док је октобра 2006. учествовала у сатири на и у ТВ програму Мајкла Паркинсона. Године 2009, била је гостујући судија на Аустралијском Идолу.
Новембра 2009, Америчка јавна телевизија је емитовала концерт , сниман 30. септембра и 1. октобра 2009. у МГМ Грандовом холивудском театру у Лас Вегасу.[9] Извршни продуценти снимања, Крејг Задан и Нил Мерон, раније су с Лајзом Минели сарађивали на реиздању концертног филма .[10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.