Легат (титула)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Легати су, у доба касне републике, били сенатори, који су служили под војним заповедницима, и на чију су препоруку били наименовани од Сената. Помпеј и Цезар су наименовали своје легате, који су имали пропреторска овлашћења и често су практиковали полунезависну команду.[1]
”Улога легата се јасно разликује од улоге заповедника; први морају све радити у складу са правилима, док други морају, без ограничења, одлучивати о свеобухватној стратегији.”
(Caesar, BCiv 3. 51).
“Јер је другачија улога легатова, а другачија заповједникова; један све ради по заповједи, а други може слободно да одлучује о најважнијим пословима.”
(превод др Ахмеда Тузлића).
Август је развио ову идеју тако што је, поставио легата, сенатора конзуларног ранга, који је касније имао титулу , да управља сваком провинцијом за коју је био одговоран, осим Египта, који је имао коњичке официре. Сваком легијом у провинцији управљао је сенатор са преторским овлашћењима (лат. ), који је био потчињен намеснику.
У провинцијама са једном легијом намесник је командовао и том легијом, осим у Африци, где је Гај поставио посебног легата, остављајући проконзула за цивилну администрацију. Легати Аугусти су ретко држали више од два старија заповедника, углавном у трајању од три године. Многи су своје каријере забележили на споменицима, међутим, тумачење ових записа је дискутабилно и остаје сумња у то да ли су многи од њих били систематски припремани за војну команду, или имали значајније војно искуство.[2]
Легатус Аугусти пропреторе су, такође, одређивали сенатора са посебним задатком. Њега је постављао владар, написмено, од II века као свог саветника и пратиоца (цомес) у походима.