Лимнологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лимнологија (грчки λίμνη; језеро + -логија), грана хидрологије која се бави истраживањем језера, физичким и хемијским својствима језерске воде и биологијом језера.[1] Франсоа Алфонс Форел (1841—1912) је основао поље лимнологије властитим проучавањем Женевског језера. Лимнологија је традиционално блиско сродна хидробиологији која се бави примјеном принципа и метода физике, хемије, геологије и географије на еколошке проблеме. Проучавање лимнологије обухвата аспекте биолошких, хемијских, физичких и геолошких карактеристика свежих и сланих, природних и вештачких водних тела. Ово укључује проучавање језера, резервоара, бара, река, извора, потока, мочвара и подземних вода.[2] Системи за воду се често категоришу као текући (лотични) или стајаћи (лентички).[3]
Лимнологија обухвата проучавање слива, кретања воде кроз слив и биогеохемијских промена које се дешавају на путу. Новија поддисциплина лимнологије, названа пејзажна лимнологија, проучава, управља и настоји да очува ове екосистеме користећи перспективу пејзажа, експлицитним испитивањем веза између воденог екосистема и његовог слива. Недавно је потреба да се разумеју глобалне унутрашње воде као део Земљиног система створила поддисциплину под називом глобална лимнологија.[4] Овај приступ разматра процесе у унутрашњим водама на глобалном нивоу, као што је улога унутрашњих водених екосистема у глобалним биогеохемијским циклусима.[5][6][7][8][9]