Мадридски метро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мадридски метро (шп. или Ferrocarril metropolitano de Madrid) је 17. октобра 1919. године отворио краљ Алфонсо XIII од Шпаније, а тадашња линија 1 је изграђена између станица Cuatro Caminos и Sol.
Мрежа подземне железнице се састоји од 238 станица, од којих су 200 без преседања, на 27 станица је преседање могуће између две линије, на 10 станица између три, а само на станици Avenida de América је могуће преседање између четири линије. На три станице (Tres Olivos, Estadio Olímpico и Puerta de Arganda) је неопходна замена возова на истој линији, а на 27 станица је могуће преседање на возове мадридске градске железнице.
Мадридски метро се састоји од 12 линија класичног метроа и три линије лаког метроа, а укупна дужина мреже износи 293 km.[1]. Мрежа метроа је друга по дужини у Европској унији (не рачунајући лаки метро) и шеста у свету после Шангаја, Лондона, Њујорка, Токија, Париза и Москве. Једна је од мрежа која се најбрже развила између 1995. и 2007. године. Током 2011. године су остварена 634, 5 милиона путовања[2]