На Дрину
српска патриотска песма / From Wikipedia, the free encyclopedia
На Дрину[1][2] (познат и као Марш на Дрину)[3][2] је традиционални српски марш који је компоновао Станислав Бинички у Ваљеву[4] почетком Првог светског рата у част победе српске над аустроугарском војском на Церу и команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића Брке, који је погинуо у овој бици. Ова песма постала је симбол храбрости Срба у Првом светском рату, који су, упркос великим губицима у људству, из тог рата изашли као победници. Победа малобројне српске војске над надмоћном аустроугарском војском истовремено је и прва победа савезничких сила у Првом светском рату.[5]
Бинички који је водио оркестар Краљеве гарде је са својим саборцима прошао Албанску голготу и по доласку на Крф, уз помоћ савезника, обновио војни оркестар и почео да организује концерте. Марш на Дрину је био обавезан део репертоара.[6]
Песма „Марш на Дрину” добила је највише гласова на референдуму о државним симболима Републике Србије 1992. године. Међутим, референдум је касније поништен због недовољног одазива гласача. Песма је остала неслужбена химна Србије све до 2004. године, када је песма „Боже правде” проглашена за националну химну Републике Србије.[7]
Иво Андрић је 1961. године у Шведској на доделу Нобелове награде понео композицију „На Дрину”. Дело је изазвало велику пажњу шведске јавности и до данас једно је од најслушанијих дела у Шведској.[8]
Швеђани су најзаслужнији за пораст популарности марша 60-их година 20. века. Године 1964. снимљен је и филм „Марш на Дрину” у режији Жике Митровића.[8]
Године 1964. српски новинар и песник Милоје Поповић написао је и текст за марш.[9]