Матија Бан
српски политичар и дипломата / From Wikipedia, the free encyclopedia
Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март 1903) био је српски професор, политичар, књижевник, дипломата и академик. Један је од најпознатијих представника националног покрета Срба у Дубровнику.[1][2][3]
Матија Бан | |
---|---|
Датум рођења | (1818-12-16)16. децембар 1818. |
Место рођења | Петрово Село, Аустријско царство |
Датум смрти | 14. март 1903.(1903-03-14) (84 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Школовао се у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији. Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде и члан Српске краљевске академије, а у исто време један од најплоднијих српских писаца.
Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Његове најпознатије драме су: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.
По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.