Међународни односи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународни односи су како академска тако и област јавног деловања, грана политичких наука која се бави спољном политиком државе унутар међународног система. Ово укључује и улоге међународних организација, невладиних организација (НВО), и мултинационалних корпорација. Пошто се међународни односи баве анализом и формулацијом спољне политике, ова област може бити позитивистичка или нормативна. Међународни односи повезују мноштво различитих области попут политичких наука, економије, филозофије, социологије, културолошких студија и других друштвених наука. Међународни односи баве се широким опсегом проблема и питањима, укључујући и еколошки покрет, нуклеарну опасност, национализам, међународну помоћ, економски развој и људска права.
Међународни односи су широко прихваћени као потдисциплина политичких наука.[2][3] Међутим, међународни односи се знатно ослањају на међународну економију, међународно право, светску историју и културну антропологију. У САД-у су међународни односи често једно од потподручја на одсецима политичких наука, али га неке академске институције карактеришу као независне или мултидисциплинарне.
Док је међународна политика анализирана током већег дела историје, међународни односи се нису појавили као дискретно поље све до почетка 20. века, у почетку као екстензија политичких наука; први пут су истакнути као засебна дисциплина 1919. године, када су понуђене додипломске студије на Универзитету Абериствит у Уједињеном Краљевству.[2][4] Током следеће деценије, сличне студије су основане на Универзитету у Оксфорду и Лондонској школи економије, што је довело до формирања независносног и проминентног научно поља.[5]
Након Другог светског рата, међународни односи су попримили значај и научну пажњу - посебно у Сјеверној Америци и Западној Европи - делом као одговор на геостратешку забринутост због Хладног рата. Распад Совјетског Савеза и каснији пораст глобализације у касном 20. веку наговестили су нове теорије и оцене међународног поретка који се брзо мења. У 21. веку, како везе међу државама постају све сложеније и вишеструкије, међународни односи су укључени у друга поља, попут економије, права и историје, што доводи до конвергентног, интердисциплинарног поља.[6]