Милет (Османско царство)

Милет је назив за систем верске аутономије у Османском царству.

Под Османском влашћу, признатим верским групама је било дозвољено да успоставе своје самосталне заједнице зване милети, у којима су задржавале своје сопствене верски законе, традиције и језик, под заштитом султана. Милетима су управљали верски поглавари. Православним милетом је управљао грчки патријарх.

Османски систем милета се сматра за рани пример пре-модерног религијског плурализма.^[1]

Османско царство је као теократска држава дозвољавало институционализовано окупљање својих поданика само у оквирима верских заједница. Верским заједницама–милетима у Османском царству је било препуштено кананонско судство и организација црквено–школских општина. У колективном поседу милета налазиле су се цркве, манастири и задужбине верске групе, па је милетима било дозвољено формирање црквено–школских општина преко којих је упрaвљано црквама, школама, манастирима и задужбинама. Будући да је поглавар верске заједнице–милет баша био османски чиновник са звањем изједначеним са звањем везира, милет је био призната државна институција која је давала представнике у покрајинске и обласне скупштине–меџлисе. У царству су постојали муслимански милет, два јерменска милета, рум милет, односно Васељенска патријаршија, јеврејски, католички и протeстантски милет а од 1870. и егзархијски, односно Булгар милет.^[2]

Извори

1. Sachedina, Abdulaziz Abdulhussein (2001), The Islamic Roots of Democratic Pluralism, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-513991-4
2. „Урош Шешум: Друштво против Срба 1897–1902. Методи и мере бугарске дипломатије, егзархије и Бугарско-македонско одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у јужној Старој Србији и Македонији 1897–1902.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2017.

У Курану, термин Милeт означавају паганизам, јудаизам и хришћанство.