Мимика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Појам мимика (фацијална експресија)се односи на покрете лица и углавном се догађају несвесно, али се могу научити контролисати. Реч мимика потиче од старогрчке речи μιμικος. Мимика се другачије може звати и фацијална експреција. Мимика и гестика стварају пантомиму.
Мимика је јако важан део невербалне комуникације. Путем мимике особа може показати разна стања и емоције. Професор и психолог Роберт Плутцхик је 1980. године поставио психоеволутивну теорију, у којој је претпоставио да постоји осам основних емоција: бес, страх, туга, гађење, изненађење, ишчекивање, поверење, задовољство.[1]
Према њему, ове основне емоције су биолошки примитивне и оне су најчешћи окидачи за понашања која су усмерена на одржање врсте. Поред горенаведених осам основних емоција, Плутцхик идентификује и осам сложених које чине следеће комбинације:
- Оптимизам = ишчекивање + задовољство
- Љубав = задовољство + поверење
- Покорност = поверење и страх
- Страхопоштовање = страх + изненађење
- Разочарење = изненађење + туга
- Сажаљење = туга + гађење
- Презир = гађење + бес
- Агресивност = бес + ишчекивање
У свакодневном животу мимиком се манифестују емоције које су наведене у овој теорији. Мимика се такође дели на сегменте лица и сигнале које шаљу:
- сигнали очима
- сигнали уста и осмеха
- сигнали процене и обмане