Млечни пут
спирална галаксија у Локалној Групи, у којој се налази Сунчев систем / From Wikipedia, the free encyclopedia
Млечни пут је премошћена спирална галаксија[21][22][23][nb 1] у којој се налази наш Соларни систем[24] и која је члан Локалне галактичке групе унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни пут” је изведен од изгледа наше галаксије гледано са Земље у ноћно небо на коме се може видети светла трака формирана од густо поређаних звезда, које се не могу појединачно разликовати голим оком.[25]
Опсервациони подаци | |
---|---|
Тип | , , или [1][2] (спирална галаксија) |
Пречник | 100—180 kly (31—55 kpc)[3] |
Дебљина танког звезданог диска | ≈ 2 kly (0,6 kpc)[4][5] |
Број звезда | 100–400 милијарди (2.5 × 1011 ± 1.5 × 1011)[6][7][8] |
Најстарија позната звезда | ≥13,7 милијарди година[9] |
Mass | 0,8–1,5×10 12 M☉[10][11][12][13] |
Угаони моменат | ≈ 7067100000000000000♠1×1067 J s[14] |
Растојање Сунца од галактичког центра | 264 ± 10 kly (80,9 ± 3,1 kpc)[15][16][17] |
Сунчев галактирчки период ротирања | 240 [18] |
Ротациони период спиралног патерна | 220–360 [19] |
Ротациони период премошћеног патерна | 100–120 [19] |
Брзина релативно на КПЗ оквир мировања | 631 ± 20 [20] |
Брзина избјегавања на позицији Сунца | 550 km/s[13] |
Густина тамне материје у Сунчевој позицији | 0.0088+0.0024−0.0018 M☉pc-3 or 0.35+0.08−0.07 GeV cm-3[13] |
Види још: Галаксија, списак галаксија |
Термин Млечни пут је превод латинског назива , који је проистекао из грчког назива γαλαξίας κύκλος (, „млечни круг”).[26][27][28] Галилео Галилеј је први разлучио унутар траке светлости појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. Са Земље, Млечни пут изгледа као трака, или опсег, зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. Од средине 18. века изнето је мишљење да је појаву облика траке веома густо распоређених звезда могуће објаснити претпоставком да Млечни пут има облик сличан облику сочива, или диска.[29] До раних 1920-их, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у Свемиру.[30] Тек у 20. веку, након Велике дебате из 1920. године између астронома Харлоу Шеплија и Хебера Кертиса,[31] посматрања Едвина Хабла су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.
Млечни пут је премошћена спирална галаксија са пречником између 100.000[32] и 180.000 светлосних година.[33] Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди звезда.[34][35] Вероватно постоји бар 100 милијарди планета у Млечном путу.[36][37] Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26.000 светлосних година од галактичког центра, на унутрашњем ободу једне од спиралних акумулација гаса и прашине званог Орионов крак. Звезде у унутрашњих ≈10.000 светлосних година формирају испупчење и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове Стрелац А, који је вероватно супермасивна црна рупа.
Звезде и гасови у широком опсегу растојања од галактичког центра ротирају по орбити брзином приближно 220 km у секунди. Константна брзина ротације је у контрадикцији са законима кеплерове динамике, што сугерише да знатан део масе Млечног пута не емитује нити апсорбује електромагнетну радијацију. Та маса се назива „тамном материјом”.[38] Ротациони период је око 240 милиона година у позицији Сунца.[18] Млечни пут као целина се креће брзином од приближно 600 у секунди у односу на екстрагалактичке референтне оквире. Најстарије звезде Млечног пута су скоро старе колико и сам Свемир и стога су вероватно формиране непосредно након тамног доба Великог праска.[9]
Млечни пут има неколико сателитских галаксија и део је локалне групе галаксија, која је компонента Вирго суперкластера, који је компонента Ланијакејског суперкластера.[39][40]
Пример физичке величине Млечног пута: Уколико би се наша Галаксија умањила тако да њен пречник износи 130 km, пречник Сунчевог система би у том случају износио 2 милиметра. Галактички Хало шири се изван галаксије али је лимитиран захваљујући сателитима Млечног пута, Малог и Великог Магелановог облака, који у афелу имају удаљеност од 180.000 светлосних година. Визуелна апсолутна магнитуда Млечног пута износи −20,9. Иако је Млечни пут само једна од милијарди галаксија у видљивом делу универзума, она је од посебног значаја за људски род јер је дом Сунчевог система.