Морфологија (лингвистика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Морфологија је део лингвистике који проучава унутрашњу структуру речи. (Речи као јединица у лексикону се проучавају у оквиру лексикологије).[1][2] Док се речи уопште прихватају (са клитикама) као најмање синтаксичке јединице, јасно је да у многим (ако не свим) језицима, речи могу бити повезане са другим речима по неким правилима. Нпр., говорник српског језика види уску повезаност између речи “ловац”, “ловина” и “ловочувар”. Српски говорник, такође, примећује да се ови односи могу формулисати као правила која се онда примењују на велики, веома велики број речи. Ловац наспрам ловци је исто што и шума наспрам шуме, или енциклопедија наспрам енциклопедије; ловац наспрам ловочувар је исто што и брава наспрам бравар. Правило у првом случају је формирање множине, а у другом творба речи помоћу творбених морфема. Ови односи осликавају специфична правила по којима се речи праве од мањих јединица, и како те мање јединице саделују у говору. На овај начин морфологија проучава та правила.