Наиро Кинтана
колумбијски друмски бициклиста / From Wikipedia, the free encyclopedia
Наиро Александер Кинтана Рохас (шп. ; 4. фебруар 1990), члан реда Бојака (ODB), колумбијски је професионални бициклиста од 2009. године, који је последње возио за про тим — Аркеа—самсик. Освојио је Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању. Двоструки је побједник Тирено—Адријатика, док је по једном освојио Вуелта а Каталуњу, Вуелта ал Паис Баско и Тур де Романди. Тур де Франс је трипут завршио на подијуму, док је двапут освојио класификацију за најбољег младог возача и једном брдску класификацију.
≈
Наиро Кинтана | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Наиро Александер Кинтана Рохас | ||||||
Надимак | Наиромен,[1] Кондор са Анди, Лав | ||||||
Датум рођења | (1990-02-04)4. фебруар 1990. (34 год.) | ||||||
Мјесто рођења | Комбита, Бојака, Колумбија | ||||||
Држављанство | Колумбија | ||||||
Висина | 1,66 m[2] | ||||||
Маса | 58 kg[2] | ||||||
Дисциплина | друмски | ||||||
Тип возача | брдаш | ||||||
2009 | Бојака ес пара вивирла | ||||||
2010—2011 | Кафе де Колумбија | ||||||
2012—2019 | Мовистар | ||||||
2020—2022 | Аркеа—самсик | ||||||
2024— | Мовистар | ||||||
| |||||||
| |||||||
| |||||||
Тирено—Адријатико | 2 (2015, 2017) | ||||||
Вуелта а Каталуња | 1 (2016) | ||||||
Вуелта ал Паис Баско | 1 (2013) | ||||||
Тур де Романди | 1 (2016) | ||||||
Тур де л’Авенир 1 (2010) Вуелта а Мурсија 1 (2012) Ђиро дел’Емилија 1 (2012) Вуелта а Бургос 2 (2013, 2014) Тур де Сан Луис 1 (2014) Тур де ла Провенс 1 (2020) | |||||||
Ажурирано: 5. мај 2020. |
У дјетињству је продавао воће од села до села и радио је као таксиста да би зарадио новац за породицу. Бициклизмом је почео да се бави у раној младости, а 2009. је почео професионалну каријеру. Након три сезоне у Колумбији, 2012. је прешао у шпански ворлд тур тим Мовистар и прве сезоне је возио Вуелта а Еспању, гдје је радио за Алехандра Валврдеа. Године 2013. освојио је Вуелта ал Паис Баско и Вуелта а Бургос, након чега је завршио Тур де Франс на другом месту, иза Криса Фрума, уз једну етапну побједу и освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача након велике борбе. Године 2014. пропустио је Тур де Франс, у намјери да освоји друга два гранд тура; освојио је Ђиро д’Италију, али је Вуелту морао да напусти због пада. Године 2015. освојио је Тирено—Адријатико, док је Тур де Франс поново завршио на другом мјесту, иза Фрума, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Године 2016, освојио је Вуелта а Каталуњу и Тур де Романди, док је Тур де Франс завршио на трећем мјесту; у финишу сезоне, освојио је Вуелта а Еспању испред Фрума, успјевши да га побиједи по први пут на гранд тур тркама. Захваљујући добрим резултатима, завршио је други у UCI ворлд туру, иза Петера Сагана.
Године 2017, освојио је Тирено—Адријатико по други пут, након чега је возио и Ђиро и Тур, у покушају да оствари популарни Ђиро—Тур дабл. На Ђиру, био је лидер до хронометра на последњој етапи, када је изгубио минут и 24 секунде од Тома Димулена и завршио је на другом мјесту, 31 секунду иза Димулена. На Тур де Франсу није био конкурентан, није се опоравио довољно од Ђира и завршио је Тур на 12 мјесту. Године 2018. возио је Тур де Франс. Већ на првој етапи изгубио је преко минут, након чега је губио вријеме на већини брдских етапа и завршио је на десетом мјесту, уз етапну побједу, прву на Туру након пет година. Након Тура, завршио је Вуелта а Еспању на осмом мјесту.
Године 2019, завршио је Париз—Ницу на другом мјесту, иза Егана Бернала, након чега је завршио Тур де Франс на осмом мјесту, уз етапну побједу, док је његов сународник — Еган Бернал, постао први колумбијски побједник Тура. У финишу сезоне, завршио је Вуелта а Еспању на четвртом мјесту. Године 2020. прешао је у француски тим Аркеа—Самсик. На старту сезоне освојио је двије трке у Француској, прије него што је сезона прекинута због пандемије ковида 19 у марту. Сезона је настављена у августу, а Тур де Франс је завршио на 17 мјесту.