Напади 11. септембра 2001.
4 координисана терористичка напада Ал Каиде на САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Напади 11. септембра 2001.[lower-alpha 1] били су низ од четири координисана терористичка напада вахабистичке исламистичке[3] терористичке групе Ал Каида[4][5][6][7] на САД који су се догодили у уторак 11. септембра 2001. године.
Напади 11. септембра 2001. | |
---|---|
Део тероризма у САД и Рата против тероризма | |
Место |
|
Датум | Уторак, 11. септембар 2001. год.; пре 22 године (2001-09-11) 8:46 — 10:28 сати () |
Мета |
|
Врста напада |
|
Убијено | 2.996 (2.977 жртава + 19 терориста Ал Каиде) |
Рањено | 25.000[1] |
Починиоци | Осама бин Ладен Ајман ел Завахири |
Учесници | 19 |
Четири комерцијална авиона калифорнијског типа, који су полетјели са три различита аеродрома на сјевероистоку САД, отело је током лета 19 терориста Ал Каиде, који су извели нападе у три групе по пет и једној групи од четири особе. Лет 11 Американ ерлајнса улетио је у сјеверни торањ Свјетског трговинског центра на доњем Менхетну у 8:46; седамнаест минута касније у 9:03, јужни торањ СТЦ-а погодио је лет 175 Јунајтед ерлајнса. Обје куле од 110 спратова урушиле су се за 1 сат и 42 минута, што је довело до урушавања осталих структура СТЦ-а, укључујући Свјетски трговински центар 7, и значајног оштећења околних зграда. Трећи лет, лет 77 Американ ерлајнса, који је полетјео са међународног аеродрома Далес, отет је изнад Охаја, а у 9:37 је пао на западну страну Пентагона (главни штаб Министарства одбране САД) у округ Арлингтон у Вирџинији, што је узроковало дјелимично урушавање зграде. Четврти лет, лет 93 Јунајтед ерлајнса, летио је у правцу Вашингтона; авион се срушио у поље у близини анксвила у Пенсилванији у 10:03, након што су путници ушли у кабину и борили се са отмичарима за контролу. Истражитељи су утврдили да је циљ лета 93 била или Бијела кућа или зграда Капитола.
Одмах након напада, сумња је брзо пала на Ал Каиду. Сједињене Државе званично су одговориле покретање Рата против тероризма и инвазијом на Авганистан ради свргавања талибана, који се нису сложили са захтјевом САД да протјерају Ал Каиду из Авганистана и изруче лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена. Многе земље појачале су своје антитерористичко законодавство и прошириле овлашћења органа за спровођење закона и обавјештајних служби да спријече терористичке нападе. Иако је Бин Ладен у почетку негирао било какву умијешаност, формалну одговорност за нападе преузео је 2004. године.[2] Ал Каида и Бин Ладен су као мотиве навели америчку подршку Израелу, присуство америчких трупа у Саудијској Арабији и санкције Ираку. Након што је скоро деценију избјегавао хапшење, Бин Ладен је лоциран у Пакистану 2011. гдје је убијен током америчке војне рације.
Уништавање СТЦ-а и оближње инфраструктуре озбиљно је наштетило економији Њујорка и довело до глобалне економске рецесије. Амерички и канадски цивилни ваздушни простори били су затворени до 13. септембра, док је трговина на Вол стриту била прекинута до 17. септембра. Услиједила су многа затварања, евакуације и отказивања из поштовања или страха од даљњих напада. Чишћење локације СТЦ-а завршено је у мају 2002, а Пентагон је поправљен у року од годину дана. Напади су резултирали са 2.977 смртних случајева, преко 25.000 повријеђених и значајним дугорочним посљедицама по здравље, поред најмање 10 милијарди долара у инфраструктури и материјалној штети.[8][9] То је и даље најсмртоноснији терористички напад у историји човјечанства и једини најсмртоноснији инцидент за ватрогасце и службенике за спровођење закона у историји САД, са 340[10] и 72 убијена[11][12]
Изградња Свјетског трговинског центра 1 почела је у новембру 2006, а зграда је отворена у новембру 2014. године.[13][14] Изграђени су бројни меморијали, укључујући Национални меморијал и музеј 11. септембра у Њујорку, Меморијал Пентагон у округу Арлингтон у Вирџинији и Национални меморијал лета 93 на мјесту несреће у Пенсилванији.