Немачка конфедерација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Немачки савез ( ) била је конфедерација немачких држава[1] образована на Бечком конгресу (1815) на основу Савезног документа ( ) од 8. јуна 1815.[2] У Немачки савез је ушло 35 немачких државица и слободни градови Либек, Бремен, Франкфурт на Мајни и Хамбург. По Фридриху Енгелсу, државице укључене својим територијама у Немачки савез биле су под диктатуром Аустрије и Прусије, две највеће државе чланице, које су једна другој оспоравале превласт у конфедерацији, што је довело до аустро-пруског рата и распуштања Савеза 24. августа 1866.[3]
Немачка конфедерација Deutscher Bund | |||
---|---|---|---|
Немачка конфедерација | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Престоница | Франкфурт | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1815. | ||
— Укидање | 1866. | ||
— Статус | бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Оснивање | 8. јун 1815. |
Конфедерација је била ослабљена ривалством између Пруске краљевине и Аустријског царства, и немогућношћу више њених чланова да направе компромис. Немачке револуције 1848–49, мотивисане либералним, демократским, социјалистичким и националистичким осећањима, покушале су да трансформишу Конфедерацију у јединствену немачку савезну државу са либералним уставом (често званим Уставом из Франкфурта). Владајуће тело конфедерације, Конфедеративни савет, распуштено је 12. јула 1848. године, али је поново успостављено 1850. године након што су револуцију сломиле Аустрија, Пруска и друге државе.[4]
Конфедерација је коначно распуштена након победе Краљевине Пруске у Седмонедељном рату над Аустријским царством 1866. Спор око тога ко је имао инхерентно право да влада немачким земљама завршио се у корист Пруске, што је довело до стварања Севернонемачка конфедерација под пруским вођством 1867, којој су додати источни делови Краљевине Пруске. Један број јужнонемачких држава остао је независан све док се нису придружиле Севернонемачкој конфедерацији, која је преименована и проглашена у „Немачко царство“ 1871. године, као уједињена Немачка (осим Аустрије) са пруским краљем као царем (Кајзером) после победe над француским царем Наполеоном III у Француско-пруском рату из 1870.
Већина историчара је оценила да је Конфедерација била слаба и неефикасна, као и препрека стварању немачке националне државе.[5] Ова слабост је била део њеновог дизајна, пошто европске велике силе, укључујући Пруску и посебно Аустрију, нису желеле да она постане национална држава. Међутим, Конфедерација није била 'лабава' веза између немачких држава, јер је било немогуће напустити Конфедерацију, и пошто је закон Конфедерације стајао изнад закона савезних држава. Уставна слабост Конфедерације лежала је у принципу једногласности у Скупштини и границама домета Конфедерације: то је у суштини био војни савез за одбрану Немачке од спољних напада и унутрашњих немира. Иронично, Рат из 1866. показао је њену неефикасност, јер није била у стању да комбинује савезне трупе у борби против пруске сецесије.[6]