![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/Epidural_Anesthesia.png/640px-Epidural_Anesthesia.png&w=640&q=50)
Неураксијална анестезија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неураксијална анестезија је посебан облик регионалне анастезије који се примењује у или око централног нервног система. Намењена је за лечење болова и/или за анестезију током извођења одређених операција и процедура за ублажавање постоперативног и хроничног бола.[1][2]
Неураксијална анестезија се користи као самостална анестезија или у комбинацији са општом анестезијом за већину процедура испод врата, а уобичајена је за хируршке процедуре које укључују доњи део трбуха, карлицу, перинеум и доње удове.
Развој регионалне анестезије започео је изолацијом локалних анестетика, од којих је први био кокаин, једини природни локални анестетик. Прва урађена регионална анестезија била је спинална анестезија, а прва операција под спиналном анестезијом урађена је 1898. године у Немачкој. Пре тога, једине технике локалне анестезије биле су локална анестезија ока и инфилтрациона анестезија.
Епидурални и интратекални опиоиди су данас део рутинског режима за унутароперативну и постоперативну аналгезију. Током последњих 30 година, употреба епидуралних опиоида постала је стандард за аналгезију у порођају, као и за лечење хроничног бола. Коначно, показало се да епидурални опиоиди имају превентивни ефекат, када се користе пре велике операције.