Нистагмус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нистагмус или титрање очију је физиолошка а у одређеним стањима и патолошка појава која настаје као последица надражаја вестибуларног апарата. Карактерише се ритмичким, невољним трзајима очних јабучица на једну страну, и настаје без наше воље, али не спречава вољне покрете очију. Нистагмус се углавном јавља истовремено на оба ока, мада ретко може бити и монокуларан, Покрети ока су углавном на оба ока у истом правцу (асоцирани) али могу бити у различитим правцима (дисоцирани) нистагмус. У наркози нистагмус престаје.
Нистагмус | |
---|---|
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | офталмологија оториноларингологија, неурологија |
Patient UK | Нистагмус |
Код испитаника нистагмус се може изазвати стимулисањем рецептора у полукружним каналима лавиринта унутрашњег ува. нпр. окретањем на вртешци или уливањем хладне или топле воде у спољашњи ушни канал. Овако настали импулси, преко вестибуларног нерва, вестибуларних једара, лонгитудиналног медијалног трактуса и нерава покретача очних јабучица, померају око на страну (спора фаза). Правац нистагмуса се одређује према правцу брзе фазе трзаја ока. Он има своју амплитуду (која представља ширину померања ока) и фреквенцију (број титраја у минути). По правилу што је већа фреквенција, мања је амплитуда, и обратно. У основи нистагмус може бити физиолошки и патолошки.[1]