Ноам Чомски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аврам Ноам Чомски (енгл. ; Филаделфија, 7. децембар 1928) је амерички лингвиста, филозоф, писац, професор универзитета и дисидент.[1] Чомски је данас најутицајнији критички мислилац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема. Чомски је професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције. Чомски је члан савета Новог Пламена, левичарског часописа на подручју бивше Југославије.
Ноам Чомски | |
---|---|
Датум рођења | (1928-12-07)7. децембар 1928. (95 год.) |
Место рођења | Филаделфија, САД |
Образовање | аналитичка филозофија |
Поље | филозофија |
Институција | МИТ (1995 - до данас) |
Познат по | |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи.
Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је у периоду од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник уопште.[2][3][4]
Откако је започео своју критику Вијетнамског рата Чомски је постао надалеко познат, посебно интернационално, по својој критици медија и политике, и то више него по лингвистичким теоријама. Чомски је широко познат и као политички активиста и критичар спољне политике САД и других влада. Чомски описује себе као либералног социјалисту и симпатизера анархосиндикализма (члан је организације „Индустријски радници света“, .)
Ноам Чомски је инострани члан Српске академије науке и уметности у Одељењу друштвених наука.[1] У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује бомбардовање Југославије, јер је било у супротности са међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову почела тек после почетка бомбардовања.