Ноћни живот у Београду
историјат и начин забављања људи у граду Београду / From Wikipedia, the free encyclopedia
Динамичан ноћни живот у Београду стиче међународну репутацију почетком 21. века, како због традиционалног ноћног живота оличеног пре свега у кафанама, тако и због савременог, модерног ноћног живота, посебно сплавова — баржи и пловила претворених у клубове и кафиће.[1][2][3] Београд се често наводи на листама градова са најбољим клубовима и журкама.[4][5][6][7]
Сплавови се угланом налазе уз обе обале Саве са бројним клубовима дуж обала Аде Циганлије, и уз десну обалу Дунава. Упркос савременом ноћном животу који се временом разгранао у разне видове забаве како би се прилагодио страним посетиоцима и млађим генерацијама, Скадарлија, боемска четврт са традиционалним кафанама, је и даље једна од најпосећенијих београдских атракција, одмах иза Београдске тврђаве.[8]
Београд је посебно популаран у региону, са бројним викенд посетиоцима. Главне привлачности за туристе су: генерално добро познавање страних језика или недостатак језичке баријере у случају бивше Југославије; пријатељска атмосфера; велики број локала (барови, клубови, кафићи, кафане, ресторани); квалитетна кухиња; релативно ниске цене алкохола, посебно из угла страних посетилаца; недостатак прописа о ноћном животу или лоша примена постојећих.[9][10][11]
Растућа популарност Београда као жаришта забаве и провода, посебно „лудих сплавова”, временом је наишла и на критике. Иако се и даље описује као град са „традициојом интелектуалног састајалишта”,[12] укључујући успешну уметничку ревитализацију четврти попут Савамале или Дорћола,[13][14][15] преовлађујућа слика Београда, чак и званично рекламирана као таква, јесте имиџ града јефтине забаве. Оваква стереотипна промоција учинила је ноћни живот Београда стециштем људи који траже јефтин хедонистички провод, а који резултира много ширим друштвеним утицајем: опијање, дрога, криминал, проституција, утицај на тинејџере и омладину и развој сплавовске ријалити културе.[16][17][18]